Samo ti

Prva poruka

Ušla sam u kuću, mama je već spavala. Otišla sam u svoju sobu i legla, misleći da ću odmah zaspati. Ali nije bilo tako, jedno par sati sam se prevrtala po krevetu razmišljajući o tome šta sam uradila
i kako da ispravim sve to. U mojoj glavi je već sve bilo jasno, Nikolaj mi se sviđao i ja nisam mogla protiv toga. Budim se, opet poprilično kasno, ni ne znajući kako sam zaspala. Ustajem i odlazim
u kuhinju da ručam, u mom slučaju da doručkujem. Odmah posle jela sam se spremila za školu i otišla po Helenu. Kao i obično čekala sam je oko 10 minuta, dok nije izašla, pa smo krenuli. U školi kao
po običaju nije bilo ništa zanimljivo, samo neko blebletanje nastavnika i blejanje na časovima. Posle škole kao po dogovoru opet smo izašli napolje, ali ovog puta Nikolaj nije išao. Došla sam kući
ostavila stvari i otišla sa Helenom po Stefana. Dok smo išli ka tamo ja sam odlučila da napišem poruku Nikolaju, kako bi išao sa nama napolje, jer mi je Helena rekla da on ne ide. Trebalo mi je dosta hrabrosti da mu napišem poruku, a kada sam je poslala srce je
počelo nenormalno brzo da mi kuca, a ne znam ni sama zašto. U roku pola minute dobila sam odgovor, kad sam ga videla i nisam se nešto obradovala. Rekao je kako ne može da ide napolje i pitao me
šta će nam on, da možemo i bez njega, ja sam mu na to rekla kako nam on treba da bi popravio atmosferu. Verovatno nije bio tako često hvaljen i pitao me je da li ga za takvu osobu smatram i ja sam
rekla da. Ali pošto sam ja jako želela da ga vidim, a da to bude u skorije vreme, pitala sam ga da li je za izlazak u petak, na šta je kroz šalu pristao, bila sam presrećna. Kad smo se našli sa
Slobodanom i Leonom bili smo u parku, bez obzira što Nikolaja nije bilo oni su svakako bili dobro društvo. Sprdali smo se i zezali, pričali o danu kojem smo proveli i smejali se do suza. U svakom novom
momentu Nikolaj kao osoba mi je falio sve više, a iz dubine duše sam se trudila da ne bude tako. U toku te večeri dopisivali smo se pomalo i to mi je značilo. Falilo mi je njegovo zadirkivanje i
njegove šale, njegov dodir i njegov zagrljaj. Možda je čudno to što sam ga znala svega par dana, a već je počeo nešto da mi znači, taj dečko je već u samom upoznavanju mene i njega probudio nešto
u meni. Bez obzira na to koliko su njegove oči bile tamne, kad sam ga pogledala videla sam neku svetlost, toplotu, nešto njegovo. Već prethodnog dana sam bila sigurna da mu se sviđam, u tome znam
da nisam grešila, ali ja još uvek nisam bila u potpunosti sigurna šta se dešava u mojoj glavi. Znala sa da nešto osećam, ali mi je osećaj bio nepoznat. Jako sam se trudila da ga izbrišem iz glave,
jer sam imala Miloša koji me je voleo kao i ja njega, bar sam mislila da je tako. Pokušavala sam da mislim na Miloša i na sve to što sam imala sa njim, ali više nikakva osećanja nisam imala prema
njemu kao da su samo nestala, kao da ih nikad nije ni bilo. Društvo me je probudilo muzikom iz mog maštanja i vratilo u stvarnost. Pevali smo, posle smo se i šetali, pa je tako i to veče prošlo,
ali dosta sporije nego obično, jer nije bilo Nikolaja. Krenuli smo kući, Stefan i ja smo otpratili Helenu, pa zatim Stefan mene. Ušla sam u svoju sobu, punu mraka i tišine, legla na nenamešteni
krevet i od umora zaspala. Probudila sam se pokrivena, znala sam da je to bila mama, ta žena prosto voli da brine o meni. Ja inače kad idem da spavam isključim internet na telefonu, ali kako sam
zaspala sva premorena zaboravila sam. Pa me je tako dočekala poruka za dobro jutro. Na ekranu je pisalo njegovo ime, onako odmorna sam počela da skačem od sreće i prosto nisam mogla da verujem
šta mi se dešava. Nisam sačekala ni sekund i ušla sam u čet i odmah mu odgovorila. Vrlo ubrzo sam dobila odgovor i tako je moja avantura sa Nikolajem počela.