Samo ti

Raskid

Koračala sam sva zbunjena na putu ka kući, ali u isto vreme veoma srećna. Nisam znala na čemu smo sada, niti da li je sigurno sa tom Tamarom, ali u jedno sam bila sigurna bila je velika razlika između zagrljaja kad sam došla kod njega i kad sam krenula kući. To mi je dalo nadu da mu se možda još uvek sviđam, da još uvek gaji neka osećanja prema meni. Naravno odlučila sam da mu ne pišem poruke, već da čekam da se on meni prvi javi. Nisam ni pola puta prešla kad mi je srtgla poruka. Izvadila sam telefon iz džepa i ugledala poruku od Nikolaja na ekranu. Srce mi je snažno počelo kucati i bila sam na sedmom nebu. Uletela sam ko zapeta puška u čet i odgovorila mu. Dopisivali smo se nešto kratko jer je zaspao. Sutradan u školi sam sve to ispričala drugaricama, sem Heleni jer nije bila u školi zbog bolesti. Nisam im još uvek rekla da planiram da ostavim Miloša, jer znam da Mia to ne bi dobro podnela. Taj dan dok sam išla iz škole, pošto sam bila sama, čitav put sam se dopisivala sa Nikolajem. Njemu sam jedino rekla da sam donela odluku da raskinem sa Milošem. Pitao me je da li sam 100% sigurna u to, na šta sam ja uporno govorila da jesam. Verovatno je proveravao da li ću se predomisliti, ali nije bilo šanse za to. Rekao je kako ne želi da kvari vezu od 2 godine i ja sam ga u potpunosti razumela, ali drugačije nisam mogla. Rekla sam da sad idem da se nađem sa Milošem i da rešimo to, poželeo mi je sreću i ja sam otišla u borbu za svoja osećanja. Posle nekog vremena sam ostala sama sa Milošem u svojoj sobi. U početku nisam znala kako da počnem, kako to da uradim, srce mi se cepalo na sitne komadiće, ali sam znala da tu više nema ničega i da sam tu tanku liniju pre dva dana presekla. Skupila sam hrabrosti, duboko udahnula i rekla mu sve. Bledo me je gledao, dok mu suze nisu potekle, pomislila sam sve samo ne suze. Kidala sam se što sam ga duže gledala i bilo mi je sve teže. Ali morala sam da zadržim svoj stav oštre devojke i da ostanem pri svojoj odluci. Trudila sam se da ne zaplačem svim silama, ali na kraju to je ipak bilo ne moguće. Molio me je da razmislim još jednom, da probamo ponovo, da ne odustajem tako lako, da zna da još uvek ima nade za nas, ali nije mogao da promeni moje mišljenje. Jedva je napustio moju kuću, a kada je otišao bila sam besna na sebe, kako sam mogla biti tako odvratna prema osobi koja bi učinila sve za mene, ali nisam htela sebe da teram na nešto u čemu se više nisam pronalazila i isto tako nisam htela da svojim postupcima povređujem njega. Posle nekoliko sati sam se konačno smirila i otišla na spavanje, ni ne javljajući se Nikolaju. Pošto je Tamara bila iz Novog Sada, Nikolaju je bilo dosta lakše da je ostavi. Mislim oni jesu bili svega dva dana zajedno, ali ipak. U školu sam otišla sva natečena i svi su me odmah pitali šta se desilo. Smireno sam im ispričala sve i čekala njihove reakcije. Prvo nisu mogli da veruju u to što su čuli, a posle su me pitali šta planiram dalje, nisam ni ja još bila sigurna, pa im tako nisam ništa ni rekla. U školi sam se čula sa Nikolajem i pred kraj poslednjeg časa sam dobila neočekivanu poruku od njega koja je glasila ovako: " Znaš, mislim da želim nešto da bude među nama". Ceo dan mi se popravio sa tom porukom, a osmeh nisam mogla skinuti sve dok nisam zaspala. Rekla sam mu da mi treba malo vremena, jer ipak sam izašla iz duge veze i treba da se saberem malo. Podržao je moju odluku i dogovorili smo se da se nećemo viđati do vikenda. Taj dogovor je teško pao i meni i njemu. Jedan dan dok smo se dopisivali rekla sam mu da se ja baš jako brzo vežem za osobe i on mi je na to napisao kako ovoga puta neću zažaliti. Ne znam, svaki put pa makar to bilo i preko poruka ja sam se osećala sigurno. Došao je i petak poslednji radni dan u nedelji, bar što se tiče nas školaraca, i Nikolaj je morao da prekrši naš dogovor tako što je došao za vreme moje pauze u školu i proveo čitav dan tu. Bilo je zagrljaja i dugih razgovora i mnogo osmeha. Čak me je našoj zajedničkoj profesorki prestavio kao svoju devojku. U tom momentu sam ostala zaleđena, a licem mi se razlila crvena boja, koju su svi primetili i počeli mi se smejati. To veče smo trebali da izađemo ali kako je Nikolaj čitav dan bio kod mene u školi, mama ga je kaznila i morao je da ostane kući. Bilo mi je jako krivo, jer smo to veče trebali da ozvaničimo našu vezu, to je trebalo biti naše veče. Ali znala sam da se sve dešava sa razlogom pa tako i ovo. A znala sam da je tako kada mi je stigla poruka na telefon.