Samo ti

Školski dan

Danima sam sebe ubeđivala da mi se Nikolaj ne sviđa, da smo samo drugovi, da se ni ja njemu više ne sviđam, da je sve prošlo. Naravno to nije bilo tako, posle poljupca smo još češće počeli da se
dopisujemo, ako je to uopšte bilo moguće. Čak sam se redovno čula sa njim i kada je Miloš bio kod mene, naravno njemu je to smetalo, ali ja sam ga uporno ubeđivala da tu neće biti više ničega,
da smo samo drugovi i da će tako i ostati. Razumela sam u potpunosti kada mi je rekao da mi baš i ne veruje, jer ipak sam ja bila ta koja je napravila veliku glupost. U školu sam išla redovno,
počela sam se više družiti sa Miom i više sam pričala sa Ninom i Milom. Naravno Helenu nisam zapostavljala, ona mi je bila na prvom mestu. Sedeli smo na trećem spratu, imali smo čas preduzetništva,
kada mi je stigla  poruka od Leona. U njoj je pisalo kako je u prolazu, pa da Helena i ja siđemo za vreme odmora dole, kako bi nam se javio. Bilo mi je čudno kao i Heleni zašto bi Leon došao do nas
sam, ali smo ipak sišle. Pre nego što smo izašle ispred škole ostavile smo torbe dole u školskom podrumu, gde inače imamo praksu. U roku par minuta smo bile ispred, dok se Helena sasvim normalno
ponašala hodajući ka Leonu, ja sam pri samom izlasku iz školskog dvorišta zastala kao zamrznuta i počela da se smejem. Helena me je gledala čudno jer joj ništa nije bilo jasno, a Leon se isto
smejao, jer je primetio da sam skontala. Na 2 metra od Leona je stojao Nikolaj u pokušaju da se sakrije iza saobraćajnog znaka. Naravno to mu nije pošlo za rukom, sem što je bio taman visine tog
znaka pa mu se glava nije videla. Helena i dalje nije ništa primećivala, sve dok nismo prišli skroz Leonu. Ja sam produžila još par koraka, a Helena me je čudno posmatrala. Stala sam ispred
Nikolaja i počela da se smejem, u tom trenutku Heleni je sve bilo jasno. Čak je i njoj bilo smešno, prvo što ga uopšte nije primetila, a drugo što se sakrio iz tanke šipke. Srce je počelo da mi lupa,
jer se nismo videli još od one večeri kada smo se poljubili. Kad smo došli do Leona i Helene zagrlili smo se i u momentu kad sam htela da ga pustim on mene nije. Jako sam se čudno osećala što su me
svi gledali, počev od Helene i Leona pa do drugarica koje su namerno izašle ispred škole kako bi nas gledale. Ali naravno meni je bilo prelepo baš tu gde sam bila, u njegovom zagrljaju, punom topline.
Oglasilo se zvono koje me je otelo iz Nikolajevih ruku, pozdravila sam se sa njim i Leonom i ušla u školu. Drugarice su bile presrećne, ponekad sam pomišljala možda čak više od mene, ali to je bilo
nemoguće. Nina je prosto obožavala da nas vidi zajedno, kad sam ušla u učionicu zatekla sam je u suzama, ali ne bilo kakvim suzama, to su bile suze radosnice. Počela sam da se smejem od sreće i
pozitivne energije koja je samo lebdela u vazduhu oko mene. Kako smo bili u podrumu tako su prozori bili skroz do zemlje, pa ko god bi bio ispred morao je da se sagne kako bi pričao sa nekim ko je
unutra. Otvorila sam prozor pošto je bilo jako zagušljivo i toplo. Nina i ja smo sedele odma kraj prozora, tako da smo prve primetile kako Nikolaj i Leon stoje ispred i gledaju unutra. Počela
sam da se smejem, jer je bio toliko uporan. Pitao me je da li imamo neki malo duži odmor, a ja sam mu na to rekla da imamo pauzu od pola sata. Zadovoljni osmeh mu se pojavio na licu i rekao je da će
biti u školskom dvorištu i da će nas čekati. Došlo je vreme i za pauzu, koju sam tako dugo iščekivala. Izletela sam prva iz učionice i za sekund sam bila u školskom dvorištu.