Samo ti

Uvek je znao da me iznenadi

To veče nisam oka sklopila, glava me je bolela, a obrazi su mi bili mokri. Nije bio moj, nikada nije bio moj, ali ja se nisam tako osećala. Dočekala sam zoru sa suzama u očima. Stvarala sam slike tog događaja u glavi i tako sebe još više povređivala. Znala sam da on nije ništa pogrešno uradio, prosto više nije mogao da me čeka, da se ja smislim šta hoću. On je imao svoj život i mogao je da radi šta je hteo, pa čak i da ljubi druge devojke. Čitav dan sam sedela u kući, sklupčana na krevetu i žalila svaku moju emociju koju sam do sada imala prema njemu. Zašto sam se zaljubila u nekoga koga je nemoguće da imam. Počela sam da iskaljujem moj bes i tugu vrištajući u jastuk. Ni na jednu poruku tog dana mu nisam odgovorila, još uvek mi nije bilo jasno zašto još uvek meni piše ako je sada sa tom Tamarom. Tako mi je dan prošao u slušanju tužnih pesama. Bila sam premorena i vrlo brzo sam zaspala. Kad sam se ustala ni na prste nisam mogla prebrojati koliko poruka mi je Nikolaj poslao. Više od svega sam htela da uđem i da mu odgovorim, ali moj ponos mi nije dozvoljavao. U toku dana sam dobila poruku od Leona, u poruci me je pitao da li želim da idem da se šetam sa njim i jednom njegovom drugaricom. Ja sam pristala jer mi je trebalo malo svežeg vazduha i druženja. Pošto je Helena bila bolesna, a Slobodan nije hteo da ide, pozvala sam Stefana da ide sa nama, jer još uvek nisam bila skroz opuštena pred njima. Stefan i ja smo se našli i krenuli ka gradu da se nađemo sa Leonom i njegovom drugaricom Natašom. To je bio prvi put da sam upoznala Natašu i delovala mi je baš super, bila je godinu dana starija od mene. Pitala sam Leona gde idemo, on mi je rekao da se idemo šetati pa ćemo videti. Svratili smo do radnje da kupimo nešto za grickanje i sok od 2l. Kad sam krenula da otvorim čips Leon je rekao da ne otvaram sada da sačekam da stignemo. Ništa mi nije bilo jasno isto kao ni Stefanu. Pitala sam ga gde idemo već po koji put i on mi se samo nasmejao. Imala sam neke predpostavke, ali nisam htela ni da pitam, a ni da pomišljam na tako nešto. Zašli smo u meni nepoznat kraj, nisam imala pojma gde se nalazimo, a Leon se samo smejao. Bilo je oko 8 sati i stigli smo ispred neke velike žute kuće. Ništa se nije videlo kako treba jer je bio mrak a lampe nisu radile. Leon se primakao crnoj ogradi i počeo da viče Nikolajevo ime. Noge su mi se presekle, počela sam da drhtim i postalo je teško za disanje. Poželela sam da samo nestanem, da me nema. Svetla na tremu su se upalila i jedan prelepi, visoki dečko sa plavom kosom, braon očima i savršenim osmehom je izašao i samo nas gledao. Naravno to je bio Nikolaj, koji se uopšte nije začudio što mu ja stojim ispred kuće. Nisam znala kako da se pozdravim sa njim, da li da mu se samo javim, da mu pružim ruku ili čak da ga zagrlim. To mi je bila poslednja opcija, jer ipak je on sad imao devojku, a i ja sam ta koja je pokušava ceo jučerašnji dan da izbegava njegove poruke. Kad se pozdravio sa Leonom i Stefanom došao je red na mene. Imala sam jako veliku tremu i prilikom javljanja sam počela da zamuckujem. Stao je ispred mene i raširio ruke kako bi me zagrlio, nije mi ništa drugo ostalo nego da i ja njega zagrlim. To je bio naš najkraći zagrljaj ikada, znala sam da je sa Tamarom i da ne bi bilo uredu da se grlimo ko pre. Potom se pozdravio sa Natašom, tako što joj je pružio ruku. Ušli smo unutra i seli na terasu, pošto je napolju bilo dosta toplo. Čitavo veče smo se gledali i osmehivali jedno drugome. Nisam bila sigurna da li je znao da znam za njega i Tamaru, pa mi je bilo dosta neprijatno da mu se smeškam svaki put kad me pogleda. Kako su sati prolazili bila sam sve opuštenija i više sam pričala sa Nikolajem. Nisam mu udovoljavala kao pre, išla sam mu u inat skoro svakom rečenicom. Videla sam da ga to nervira i osećala sam se ponosnom jer je baš to i zaslužio. Posle nekog vremena seo je kraj mene i počeo da me zadirkuje kao inače što je radio. Te noći je nastao jedan video sa mojim telefonom koji je Leon snimio. U prvom planu tog videa je bio Nikolaj i sad svaki put kada mi fali pogledam taj video i ublažim malo njegovo odsustvo. Bilo je oko 11 sati i trebali smo krenuti kući, dok sam ja naravno htela da ostanem tu zauvek. Izašli smo na ulicu i pozdravili se sa njim. Pozdravio se sa svima i došao je red na mene, očekivala sam ništa više od zagrljaja koji sam dobila kada sam stigla, ali on je uvek bio pun iznenađenja. Kad sam krenula da ga pustim on je mene još uvek držao vrlo snažno. Ruke su mi se vratile u prvobitan položaj i zagrlile ga najjače što su mogle. Malo smo se zaneli pa je Leon izgovorio moje ime kako bi krenula. Pustila sam ga i sa osmehom mu mahnula.