Samo ti

Prvi poljubac

Počela su dopisivanja do kasno, kako smo, šta radimo, koje su nam omiljene boje, šta volimo da pijemo i jedemo. Kroz par dana smo znali maltene sve jedno o drugome. U školi su me redovno zadirkivali
za njega, a ja sam se svaki put nasmejala i rekla im da ne lupaju gluposti, dok su se u meni borile emocije ljubavi i poricanja. Iz dana u dan sam govorila sebi kako moram da prestanem da se
dopisujem sa njim, kako to samo još više utiče na mene i kako mi to što radim uopšte ne pomaže u onome što želim. Ali pitanje je šta sam ja stvarno želela, više ni sama nisam znala. Po prvi put u
životu nisam znala šta želim, čak više nisam uspevala da prepoznam sebe. Kroz dopisivanje sa njim sam se smejala, plakala, bila sam srećna, ponekad i tužna. Heleni je počelo smetati što se često
dopisujem sa njim i što je ne slušam dok mi nešto priča, već gledam u telefon. Bila sam za telefonom skoro čitav dan, od kako ustanem, pa do momenta kad treba da legnem spavati. Ispunjavao mi je
svaki dan, čak i ako nije bio kraj mene. Bio je sposoban sa udaljenosti od 4 km da mi popravi raspoloženje. Shvatila sam da i ako nisam ništa loše uradila, bar ne delima, da je i dalje bilo jako
ružno sa moje strane to što sam bila sa Milošem, a maštala o Nikolaju. Teško mi je palo ali sam skupila hrabrosti i stala pred Miloša i rekla mu moja osećanja prema Nikolaju. Znam da sa njegove
strane to uopšte nije bilo lako prihvatiti, ali je bio u potpunosti razuman i rekao kako ćemo preći preko toga i rešiti sve. U momentu sam poverovala u njegove reči, ali čim sam ostala sama
shvatila sam da neću biti sposobna da pustim svoja osećanja prema Nikolaju. Osećala sam se jako loše,  što sam Milošu davala lažnu nadu, ali sam rekla sebi da neću još uvek da odustanem. Došao
je i petak i bila sam jako uzbuđena što ću konačno videti Nikolaja. Kao i svaki drugi dan dopisivali smo se od ujutru pa do momenta kada je trebalo da krenemo u izlazak. Slobodan i Leon su bili
sa nekim svojim društvom pa su ponekad svratili za naš sto, gde smo bili Helena, Stefan, Nikolaj i ja. U međuvremenu je naišla Mia, moja i Helenina drugarica iz razreda, pa sam je zaustavila
kako bih joj se javila. Kad smo se pozdravile pokazala sam joj prstom na Nikolaja, tako da niko ne vidi i rekla joj da mu se sviđam, dok sam svoje emocije prećutala. Rekla mi je da pazim šta radim
i ja sam joj rekla da nema potrebe da brine. Kad je već bila tu sinula mi je ideja da nas slika, uradila je to sa zadovoljstvom. Tu sliku i dan danas imam i često me rasplače dok je gledam. Nikolaj
je bio osoba koja nije volela vrstu muzike koja se puštala u klubovima, ali eto izašao je sa nama. Posle nekih 15 minuta Helena i Nikolaj su izašli ispred kluba i mene je jako zanimalo šta rade. Ja
sam bila ostala unutra sa Stefanom i Leonom, a Slobodan je bio u toaletu. Đavo mi nije dao mira pa sam izašla da vidim šta se dešava, a usput mi je pala jedna ideja na pamet. Kad sam bila ispred,
dva koraka od njih, rekla sam Heleni kako je Slobodan traži i da uđe unutra. Ja sam ostala ispred sa Nikolajem koji me je zagrlio sa leđa i ostao naslonjen na zid. Moja glava je bila okrenuta ka
njemu, a njegova spuštena skroz do moje, tako da su nam se nosevi dodirivali. Jako malo je falilo da se poljubimo, ali to se ipak nije desilo. Prelazio je nosem preko mojih usta, a ja sam se smejala.
U tom momentu je Helena izašla napolje i samo me istrgla iz njegovog zagrljaja i pitala me šta to radim. Rekla sam joj da nije ono što misli i ušla sa njom unutra. Prošle smo brzinom svetlosti kroz
masu koja je bila unutra i ušle u toalet kako bi pričale. Rekla sam joj ponovo kako nije bilo onako kako misli da jeste, rekla je da je i Nikolaju rekla pa će i meni da nam nije palo na pamet da se
poljubimo. Kao što je i Nikolaj obećao tako sam i ja i potom smo izašle iz toaleta. Stala sam pored njega i gledala ga sa iskrom u očima i vatrom u grudima. Nikada do sada nisam osetila takav
osećaj, totalno stran. Posle nekog vremena odlučili smo da idemo do grada da se šetamo i sednemo negde napolje. Šetnja do grada je bila poprilično duga pa sam uživala u priči sa njim ceo put.
Kad smo stigli seli smo na ulaz ispred moje i Helenine škole i kako je napolju bilo dosta hladno on me je zagrlio i privukao sebi u krilo, tako da sam bila skroz sklupčana u njegovom zagrljaju.
Nisam znala da je u tom momentu Helena slikala to, to mi je omiljena slika gde smo samo nas dvoje. Nešto malo posle svi smo se raštrkali, tako da smo Nikolaj i ja ostali na pragu škole, Helena i
Slobodan na klupi pored, a Leon na jednoj od klupa sam. U nekim momentima mi je bilo jako krivo što Leon nema devojku ili bar nekoga sa kime može da bude. Dok Slobodan i Nikolaj nisu marili za to.
Pošto smo Nikolaj i ja bili sami, dok sam mu bila u zagrljaju na uvo mi je šaptao kako sam ja mali anđeo i kako lepo mirišem. Te njegove reči neću nikada zaboraviti. Okrenula sam glavu ka njemu i
dodirivali smo se nosevima, osećaj je bio toliko predivan da ne mogu da ga opišem. Shvatila sam da je gotovo, da nema nazad, da je on onaj kojeg sam tražila i u tom momentu više od svega sam želela
da ga poljubim. Znala sam da je to pogrešno, ali srce me je nagovaralo da to uradim. Bilo je već 4 sata ujutru i on je morao da krene kući. Ustao je i pružio mi ruke da se podignem, ovog puta sam
prihvatila njegove ruke i ustala se. Privukao me je u zagrljaj i ponovo sam se osećala kao da sam u nekom neotkrivenom raju neverovatne topline. Podigla sam glavu da ga pogledam, a on je već gledao
u mene. Kao u filmovima počeli smo da se smeškamo i približavamo usne jedno ka drugom. Mislila sam da sam umrla kada su njegove usne dotakle moje. Osmeh nam se razvukao po licu, pa smo ponovili
poljubac, samo što je ovaj trajao dosta duže od prethodnog.