Samo ti

Magični park

Kad sam ispratila Stefana legla sam u krevet i bacila se u razmišljanje. Da li je moguće da sam se stvarno svidela Nikolaju, svakakve misli su mi prolazile kroz glavu, a što je bilo najčudnije
jedva sam čekala sledeći put kad ću ga videti. U jednu ruku sam se jako loše osećala, jer ipak sam imala dečka sa kojim sam bila srećna, a njegovo ime je Miloš. Uzela sam telefon i poslala svima
njima zahtev na instagram, sem Nikolaju jer ga prosto nisam mogla naći. Svi su me prihvatili i bilo mi je drago što sam od jednom upoznala toliko ljudi koji su mi već na prvi pogled delovali skroz
okej. Ja sam jako emotivna osoba i bilo mi je i više nego drago kada mi je Stefan rekao da ima šanse da se sviđam Nikolaju, prosto mi prija pažnja od drugih ljudi. Isto tako i volim da poklanjam
puno pažnje ljudima do kojih mi je stalo. Jutro kad sam ustala imala sam obaveštenje na instagramu, pomislila sam da me nije neko od njih zapratio, ali me je nešto neočekivano dočekalo kad sam ušla.
Neko meni nepoznat mi je poslao zahtev za prijateljstvo, ušla sam da vidim ko je to. Kada sam pogledala šta piše ispod slike, osmeh mi se razvukao po licu i bila sam veoma srećna kad sam videla da piše
Nikolaj. Naravno odmah sam ga prihvatila i uzvratila praćanje. Pošto sam dosta kasno ustala i poprilično dugo ležala u krevetu došlo je vreme i da se spremam za čuveni prvi dan škole. Otišla sam
po Helenu i krenule smo u školu. Prvi dan škole i nije bio tako loš, uglavno više prepričavanja šta je to tako zanimljivo bilo na letnjem raspustu. Helena i ja smo se dogovorile još u školi kako ćemo
ići napolje sa društvom. Došle smo kući, ostavile torbe, maltene prazne, i krenule napolje. Krenule smo ka gradu, gde su nas čekali Leon, Slobodan i Nikolaj. Brzo smo stigle do tamo, i smestili se na
vrtešku pored njih. Ovog puta se nisam našla kraj Nikolaja, sedela sam između Helene i Slobodana. Sa Helenine desne strane je sedeo Nikolaj, tako da nas je ona delila. Ja sve do tog dana nisam
pokazivala zainteresovanost za njega, prvo zato što nisam bila sigurna u ono što osećam kad ga vidim, a drugo jer sam u svojoj podsvesti imala sliku Miloša. Počeli smo da se gurkamo na vrtešci
i tako smo svi polegali na Helenu. Moje telo je bilo u njenom krilu dok je moja glava bila u njegovom. Kako bi mi bilo udobnije stavila sam ruku ispod glave, a drugu pored lica. Dok smo tako
ležali pričali smo o prvom danu škole i samo od jednom osetila sam tople dodire na svojoj ruci. Iskreno sam pomislila da je možda Helena, ali sam pogrešila. Kad sam malo podigla glavu da osmotrim
situaciju, videla sam Nikolajevu ruku na mojoj, mislila sam da je od silnog gurkanja slučajno završila tu. Ali mišljenje mi se promenilo kada me je snažno uhvatio za ruku i palcem nežno prelazio
preko nje. Srece mi je sišlo u pete, počela sam ubrzano da dišem i nisam znala šta da uradim. U tom momentu sam sve shvatila, srce je znalo šta želi, ali glava je vrištala Miloševo ime. U tom
momentu mi glava nije imala veći uticaj od srca, pa sam uhvatila Nikolaja i uzvratila mu. Tako smo se neko vreme držali za ruke, dok nisam shvatila da grešim. Helena je ponovo otišla da otprati
Slobodana i ostavila mene sa njih dvoјicom. Sad sam bila dosta opuštenija, ali sam se i više nego obradovala kada je ko grom iz vedra neba došao Stefan, ponovo. Seo je kraj Leona i mrko me
posmatrao jer sam bila previše opuštena sa Nikolajem. Pored toga što je Stefan bio moj najbolji drug bio je i Milošev, pa je tako i znao za moju dugogodišnju vezu. Zapravo to su znali svi, pa
čak i Nikolaj koji se samo pravio da ne zna. Kad mi je već postalo neprijatno od Stefanovog pogleda ustala sam i prešla na klupu pored. Nikolaj nije sačekao ni minut i krenuo za mnom, a za
njim i svi ostali. Seo je odma pored mene i govorio kako mu je hladno, i ako je naplju bilo poprilično toplo, ja sam mu ipak dopustila da se prilepi uz mene i da me zagrli. Stefan je na to
počeo da kašljuca kako bi mi dao do znanja šta radim. Iskreno ja sam se jako neprijatno osećala koliko god da je meni u tom momentu bilo lepo. Nisam znala na koji način da ga odgurnem, jer
nikad nisam došla u takvu situaciju, pa sam samo ustala i otrčala do tobogana. Kad sam se popela i krenula da se spuštam on je već bio dole i čekao me da se spustim. Nisam htela da se vratim
nazad kako ne bi ispalo glupo, pa sam se spustila. On me je dočekao i pružio mi ruke da ustanem. Ja sam ga odbila i ustala sama. Potom sam otišla do Stefana misleći kako me kraj njega neće dirati,
ali sam ponovo pogrešila. Dok sam stojala kraj klupe i pričala sa Stefanom, Nikolaj me je zagrlio sa leđa i naslonio glavu na moju. Uzela sam svoje ruke i naslonila na njegove i okrenula glavu
da mu nešto kažem. Bili smo i više nego blizu licima pa sam ostala zaleđena, dok sam izunutra gorela. Okrenula sam se ka njemu i iz sve snage sam ga zagrlila. Nikad se više nisam osećala sigurno
nego u tim velikim i toplim rukama. Poželela sam da zauvek ostanem tu, ali sam znala da je to nemoguće. Iz prve ruke nisam uopšte sebe shvatala zašto sve to radim, ali nisam mogla protiv sebe.
Znala sam da grešim, ali sam ipak nastavljala. Nikad neću zaboraviti njegov miris i toplinu njegovog zagrljaja. Nakon nekog vremena došla je i Helena i krenuli smo kući.