PALI ANĐEO ( Serijal ANĐEO - Drugi Deo)

PROLOG

Prošlost
Februar 2015ta

"Ajde, ajde! Ma daj već!!! " - cupkala nervozno u mestu dok je uporno zurila u plastični štapić na umivaoniku. Već je nekoliko minuta prošlo od kad je uradila test i sad je sa nestrpljenjem čekala rezultat. Mada je duboko u sebi već znala kakav će biti. Neko šesto čulo ili šta već joj dalo do znanja da će ovim testom samo potvrditi svoje sumnje. Nakon tačno pet dugih minuta dve crvene crtice i jedan plusić su joj dali potvrdu na ono što je već nekoliko dana sumnjala.
Bila je TRUDNA!
"JEBEM TI!!! LUDAČO JEDNA GDE TI JE PAMET BILA POBOGU!!! AJOOOOOJ KAKO SAM MOGLA ZABORAVITI PILULU!!! JEDNU JEBENU PILULU!!! SAMO JEDNU!!! UGGGHHH!!!! " - vrištala je samoj sebi hodajući u krug oko velike kupaone.
Bila je sama  kao i zadnja nekoliko meseci od kad se preselila u svoj stan. Nakon što je napunila dvadeset četiri i godinu dana nakon što je njihova vlast nažalost pala, a ona osnovala svoju tvrtku odlučila se odseliti od kuće. Tako je sad već nekoliko meseca živela sama što joj u ovom trenutku došlo kao dar sa neba. Jer jebote bila je trudna.
"Šta ću sad, pobogu?! " - pitala je samu sebe mada je odgovor već znala. 
Biće majka. A dal je bila spremna za to ni sama nije imala blage veze. Međutim jedno je znala ovo je njihova beba i zadržaće je, jer ona nije ništa kriva uz to definitivno je plod ljubavi. Jedna iskrena, nevina i prava ljubav. Ona ljubav koja se samo jednom u životu doživi i kad od nje ostanu samo sećanja, pamti se zauvek. A ona će ovu ljubav pamtiti, pamtiće njega. Jedinog čoveka koji je znao voleti i koga je ona voljela, a bio je njoj zabranjen, kao i ona njemu. Međutim tada u početku nisu marili, a sada... sad se pitala kako će dalje bez njega. Na to razmišljanje da će dobiti bebu, nadovezalo se i to da će sama istu odgajati, a suze su po ko zna koji put ovog meseca kanule sa oka.
On neće znati, bar za sad možda jednog dana kad joj se rane zatvore i srce presta krvariti a duša ispaštati na svaki pomen njegovog imena. Tad možda skupi hrabrost da mu prizna da je ponovo po treći put postao tata.
Da ponovo jer je on već bio tata, savršen tata ako se ona pitala. Otac dva predivna dečaka koji su bili njegova kopija. Samo to nisu to bili njeni dečaci bili su njihovi. A ako ćemo iskreno i po zakonu, zapravo ni on nikad nije bio njen.
Mada bio je!!!
Godinu dana bio je njen. Koliko i da je bio sa njom na papiru, više je bio njen. Osećala je to. Videla je to, svaki put kad bi osvanuo pored nje. Znala je da je voli samo što to nije bilo dovoljno da stavi kraj na šaradu od njihove petnaest godina braka. Nije bila dovoljna ni njena ljubav, strpljenje i razumevanje. Nisu bili  dovoljni ni godine razdvojenosti od porodice i to što je već godinama prema svojoj supruzi osećao samo poštovanje, prijateljstvo i neku već naviku nego ljubav. A o intimnosti da i ne pričamo. Jer nije je ni bilo.
Ništa od toga nije bilo dovoljno da nju stavi ispred svega. Ništa od toga nije bilo dovoljno da je pred svima uzme za ruku.
Ništa od toga nije bilo dovoljno da oni izađu napolju. Ništa od toga nije bilo dovoljno da bi oni prestali biti tajna. Ništa od toga nije bilo dovoljno da njihova ljubav prevaziđe sve probleme koji su ih pronalazili na svakom koraku.
Zbog toga je ona nakon godinu dana odlučila  staviti tačku na i.
Bilo je to najteža stvar koju je u životu uradila. Ostaviti čoveka kog je voljela i znala da je voli. Jer voleo je.
Da ona je pored njega bila voljena, mažena, pažena, poštovana i čuvana. Prvi put je pored njega osetila da je neki muškarac zaista voli. Pored njega je naučila šta znači kad te pravi muškarac voli. Pored njega je osetila najveću sreću. Nikada pre njega sretnija nije bila.
O bože kako ga je voljela!!!
Sela je na rub kade i tek tako kao u zadnjih mesec dana odlutala mislima.

"Volim te malena!!! " - rekao joj tu noć nakon što su po ko zna koji put vodili ljubav.
"Volim i ja tebe Ivane al ovako više ne ide. " - kidala je sebi srce sopstvenih reči međutim ovaj put je morala biti jaka. Morala mu je dati do znanja  da se više ne želi skrivati. Ovo više nije bila samo luda strast. Ovo je postalo više od igre. Htela je da on napokon nešto uradi, da preseče sve i stavi njihovu vezu pre svega, kao nekad Jovan. Baš tako kao nekada Jovan kad je sve ostavio samo kako bi Andrea bila sretna, zbog nje je dozvolio da ga svi gledaju kao pravi nitkov a zapravo bio je i ostao najveći čovek koji je hodao zemljom. To su svi prekasno shvatili, Andrea i Oliver su mu oprostili, al on više nije bio među njima. Tako je ona sada sebično sanjala da i njegov drug uzme sreću u svoje ruke i napravi sve zbog njih. Dosta joj je bilo da voli iza četiri zida, dosta joj je bilo da se skrivaju. Dobro nisu se baš nešto skrivali jer Ivan svako malo bi se pojavio u Makedoniji a s time je izluđivao njenog zeta koji se kleo da će ga jednog dana poslati u Brazil samo kako bi ovaj ostao onamo gde treba duže od dve nedelje. Al Ivan ga nije čuo, međutim nikako da išta uradi po pitanju njih dvoje.
Tako je i sada šutio kao svaki put do sada a to je izluđivao, nekoliko puta joj rekao da još malo sačeka, al ona više nije mogla ma koliko da ga voljela.
Nije joj ništa rekao samo je još jače zagrlio te poljubio u vrh glave.
"Ne mogu više Ivane.  Prošla je godina ne mogu više. Volim te! Volim nas!  Al ne mogu više!!! " - pričala je sa sebi nekim nepoznatim glasom potiskujući grč koji joj se stvarao u dnu stomaka.
"Znam ljubavi. Al ne mogu joj sad reći. Pre neki mesec su me poslali u Italiju. Znaš da su dečki jedva prihvatili, ne mogu im sad reći da više ne volim njihovu mamu. " - čula je strah, vinu, tugu u njegovom glasu. Međutim jače je čula krhotine dok je njeno srce pucalo na hiljadu komada.
"Kad će doći pravo vreme Ivane? " - tiho ga pitala nakon nekoliko trenutaka
"Ne znam. Nije ni meni lako znaš to. Lažem nju, lažem decu, lažem tebe, lažem samog sebe. I ja ne mogu Tamara. I ja ne mogu. Volim te!!! Jebeno te volim al nisam pametan evo nisam. " - poraženo je završio.
Znala je da i njemu nije lako, petnaest godina braka, godina veze i dvoje dece nije bilo to nešto što bi se lako moglo precrtati. Znala je da su nekad imali jako lep i skladan brak. Isto kao što je znala da su sad njih dvoje imali puno više od ovog koje su oboje čitavu godinu skrivali. Znala je i da je njemu bilo jako teže al ipak ne više. Više nije mogla gaziti sebe.
Ništa mu više nije rekla nije mogla a imala je puno toga za reči samo nije imala više snagu pričati, zbog toga se samo jače privila uz njega. Na to joj on uzvratio poljupcima i dodirima.
Tu noć su zadnji put vodili ljubav. Ljubio je kao da je znao da je tu noć njihov kraj. Ljubio je polako, prelazio rukama nežno kroz njeno telo, dok su ga njegove usne verno pratile. Nakon toga je santimetar po santimetar ušao duboko u nju i vodio ljubav polako, mada su oboje voljeli biti žestoki, brzi i malo divlji ovaj put nije bilo mesto toga. Ovaj put polako satima su vodili ljubav.  Ljubili  se bez prestanka i kad bi se borili za vazduh opet su se ljubili jer oboje duboko u sebi znali su da je tu noć kraj.
Ujutro kad su se rastali nije mogla sakriti suze, ona koja nikad nije pred ljudima plaklaa pa čak ni pred svojim roditeljima, ni na dan kad je sahranila svog oca sad nije mogla sakriti suze.
Dok je on grlio kao da je hteo da je utisne u sebe i tako je nikad ne ispusti iz ruke. Oči su mu bile crvene od nadljudskog pokušaja da ne zaplače. I ne nije plakao. No nije ni ostao imun. Ljubio je dugo i jedva je pustio od sebe.
"Zbogom Ivane! " - jedva je provalila kroz usne
"Nemoj nas otpisati malena. Molim te ko boga. Nemoj ljubavi. Sačekaj još malo, rešit ću ovo ostaviću je obećavam samo malo. " - molio je drhtavog glasa od emocija. 
"Volim te Ivane, voljet ću te zauvijek. " - bilo je zadnje što je izgovorila pre nego je prešla prag njegovog stana gde su se od početka sastajali iza pogleda radoznalih.
"Ne idi!!!Ljubavi Molim te ne idi!!!  " - čula ga je kad je već bila napolju, al nije mogla. Više ovako nije mogla. Morala je staviti kraj pre nego uništi samu sebe.
"VOLIIIIM TEEEEEE!!!! " - bilo je zadnje što je čula od njega uz snažan udarac i krhotine dok je na rubu snage ulazila u lift.
Pet minuta nakon toga otišla je zauvijek od njega.

Sada mesec dana nakon toga saznala da joj je tu noć ostavio nešto što će je uvijek podsjećati na njega. Ponovo joj ispunio još jednu želju mada ni sam nije bio svestan toga.
Još jednom je od nje napravio najsrećniju ženu ovog sveta. Na rastanku podario joj nešto najlepše bez da niko od njih zna.
Podario joj dio sebe.

"O bože biću mama!!! " - kroz suze je izustila nesvesno grleći svoj još uvek ravan stomak.
"Ivane Volim Te!!! " - opet je izgovorila po ko zna koji put u ovih mesec dana kako ga nije videla.
Al sad se morala sabrati nije mogla više plakati, više se nije mogla sažaljavati. Sama je odlučila. Mogla je ostati al nije više mogla biti druga ma koliko ga ona voljela. Tako se sada morala sabrati kao što je tog dana uspela, više nije bila sama. Sad je još jedno malo srce kucalo ispod njenog. Za njega je morala biti jaka. Jer njena beba će imati jaku i hrabru mamu. Njena beba neće gledati njenu uplakanu mamu. Za njenu malu mrvicu biće najsretnija žena na svetu.
Zbog toga je ustala i obrisala suze te pogledala sebe u ogledalo.
"BIČU MAMA. " - Ponovila je po drugi put i tad joj se na licu pojavio najveći i najljepši osmeh ikada.

______________________________________

Evo ljudi mislim da je vreme da objavim i ovaj deo 😊
Za sada samo Prolog priča če iči tek od septembra možda pred kraja avgusta.
Što znači da ču na mali odmor nakon što završim prvi deo serijala "Anđeo" malo da odmorite od mene a one koje još nisu pročitali Anđeo Slomljenih Krila da bi imali malo više vremena.
Kao što vidite ovo je priča o Tamara I Ivan 😊
Naču vam ništa otkrivati za sada oni koje prate od početka več sam vam postavila uvod u ovu priču kao poglavlje u Anđeo Slomljenih Krila 😊
Biče i ova priča duga, pomalo teška, više lepa i romantična baš onakva kakvi što su njih dvoje.
Nadam se da če vam se svideti kao što vam se svideo i prvi deo.

Čitamo se pri kraja leta do tad čitajte i ostale moje kratke priče 😉

Ljubim vas puno 😘😘😘
Aneta

P. S. Ivan je zauzet SofijaS5 sav je tvoj kao što sam ti obečala 🙊😄😂