I tako je lako pisati o tebi. Lako je misliti, sanjati, voleti.
Kukavičluk me davi. Slaba sam bez tebe. Bez tebe, ja upravo to sam. Slabost.
I kako da zapalim tu prokletinju u sebi, kad vatre nema?
Tek neki plamen, reč ili pesma seti me da sam živa. Ali samo za i zbog tebe živa. Posvećujem sebe tebi.
Posvećujem sebe bolu.
Tvoju mrtvu dušu oživeću rečima, obećavam.
Oživeću uspomene, dopustiti da me rane, da me unište.
Zarad tvoje slave.
Zarad slave ljubavi, osećaja, bila bih žrtva.
Zbog tebe ja imam potrebu da stvaram, volim i sanjam.
Zbog tebe sve me boli. Svaka suza si ti. Sve si. Zbog tebe vrela mi krv u venama teče.
Da li i plamen, nekad, sebe samog, goreći opeče?
