Moj Apolone
Stidiš li se preda mnom
Svog postojanja
Stidiš li se
Svih onih iskrenih reči
Nevinih osećaja
Stidiš li se
Čednih pomisli
Propuštenih uspomena
Jedinog ti greha
Stidiš li se svog garda
Lažnog osmeha
Meni nanetog bola
Moj Apolone
Stidiš li se preda mnom
A vidim sav se grizeš
Stidiš se
I ne priznaješ
Poričeš
A ne vidiš da se odaješ
Osećaš
A mrziš što osećaš
Daviš se
Na suncu se kraviš
Daviš se znam
A nevinim se praviš
