U noći,
Njen me miris opija.
Njena me moć slama.
Otrov njena u krvi mi je,
Jer ja njenim trnom isekla sam srce.
Čini se kao da spasa nema.
Ali njena nežnost,
Ona me zbunjuje.
Smrtonosna i nežna,
Ona je.
Da li je ta smrt koju donosi
Spokojna i mirna?
Kao pogled tvoj,
Koji me ubija polako.
Opijena tvojim očima,
Ni ne žalim što umirem.
Ni sekunda prošla nije,
A već,
U njima se gubim.
I nestajem.
Pa opet rađam.
Ali me ovaj put jutro čeka.
A u jutru,
Osmeh tvoj.
Razlog da živim.
