"Ljubav ne poznaje granice"

6. Deo

✩ Danijel ✩

     Posmatrala me je nekoliko trenutaka i samo ćutala. Odavno nismo imali odnose, tako da odlučim da je vreme za to, te započnem sa svojim igricama.

– „Znaš, odavno nismo imali odnose", prošapućem joj na uho.
– „Spava mi se", kaže, ali ja odlučim da idem do kraja.
– „Jesi li sigurna"? Upitam je, a onda krenem da je ljubim u vrat, ređajući poljupce niže, bliže njenim grudima.
– „Nemoj, molim te".

     Kaže i okrene se na stranu, a onda me ova situacija veoma iznervira. Kako može da me odbije, a žali se da joj ne pružam pažnju i slično? Evo joj sad pažna...

– „Šta je tebi"? Razderem se na nju, zbog toga što sam nervozan, a ona me je iznervirala.
– „Ne deri se Danijele, naše dete spava"! Šapatom se razdere, pokazujući na krevetac i  naglasivši to "Naše".
– „Nisam hteo to dete! Ti si ga htela"!
– „Htela sam život sa tobom. Stvorili smo život Danijele. Ne ponašaj se tako".
– „Ti si je htela-čuvaj je sada. Rodila si je sama-čuvaj je sada. Ne interesuje me. Nisam hteo to glupo dete"!

     Iz kreveca se začuo plač, na šta sam prevrnuo očima. Mnogo me nervira sve ovo, ne mogu da spavam ko čovek. To dete je moja najveća greška i glupost.

– „Idiote jedan! Srami se".

     Rekavši mi to, u sledećoj sekundi sam osetio njenu ruku na svom obrazu. 'Ladno mi je udarila šamar! Ne može to samo tako da prođe...

– „Vala, nećeš tako"!

     Kažem joj, a onda u sledećem trnutku ja njoj udarim šamar, toliko jako da joj je glava ostala na drugoj strani, a onda uhvatim njenu dugu crnu kosu i počupam je, na šta ona vrisne, dok joj se suze slivaju niz lice, no, nije me briga.

– „Koga ti misliš da udaraš, je li"?

     Upitam je ironično, a onda je počupam još jače za kosu i udarim joj još jedan šamar, a potom još jedan i još jedan, sve dok nije prestala da plače, prošaptavši jedno blago "Izvini". Iz kreveza ce čuo još jači plač bebe, ali hajde, to je samo glupo dete, stvarno bi bilo idiotski da i nju udarim, stoga je samo zaobiđem.
    Nakon što je bila bačena nazad na krevet, od strane mene, crvenog lica i raščupane duge crne kose, otišao sam i obukao se, te krenuo ka klubu sav iznerviran, dok sam joj, usput, pre nego što sam otišao, rekao kako je sve ovo njena krivica.

✩ Elena ✩

     Udarao me je i bolelo me je, ali me je još više bolelo srce. U jednom momentu sam bila toliko nemoćna, da suze više nisu lile iz mojih plavih krupnih očiju, već se pred njima pojavio mrak. Ležala sam na krevetu, a on se obukao i otišao, nešto kasnije, govoreći mi kako je sve ovo moja krivica.
     Kada skupim imalo snage, pogledom pređem preko sobe, tražeći svoj telefon, u nameri da pozovem Filipa, dok se u pozadini sobe čuje Miin plač. Srce mi se razara još više na komade jer ona plače, a ja ne mogu da ustanem i da je uzmem i umirim.
     Nakon što skupim snage da se malo pridignem i upalim svetlo, shvatim da je telefon na podu, te ga podignem svojim dugim rukama i okrenem Filipa, koji mi je na brzom biranju.

✩ Filip ✩

     Zazvoni mi telefon, u sred gledanja televizije i to me iziritira jer baš sada prikazuju Barselonu i Real, čuveni derbi, a mene je neko baš sada našao da zove. Kada primetim da me zove Elena, odmah se javim.