Run!

5-On je tvoj otac

"Pre 18 godina tačno na ovaj dan rodila se gospodjica Analia Bart ."-dok sam ulazila u kucu čula sam glasove.

"Ona je vremenom izrasla u jednu prelepu devojku"-glas je postajao sve jači dok sam više išla

"SREĆAN ROĐENDAN ANALI!"-upalilo se svetlo i zatekla sam sve članove moje porodice uključujući i moju navodnu majku Harryija i još jednog meni nepoznatog čoveka.

"Hvala vam puno!"-sve sam zagrlila,a onda sam se našla pred onim čovekom.

"Analia?"-tiho je pitao
"Da ja sam"-lagano sam mu se nasmešila.

"Ja sam Michael drago mi je"-srdačno mi je pružio ruku i nasmejao se

"Ja sam Analia"-kada su nam se ruke spojile čula sam zvuk plača i krajičkom oka sam videla da moja majka plače.Onda joj je baka prišla i smirila je.A onda je prišla do nas.

"On je tvoj otac"-uplakano je došla do mene i stala pored njega.

"Šta?!"-pogledala sam zbunjeno,zenice su mi se širile.U tom trenutku mi je prolazila kroz misli slika kada sam baku prvi put pitala gde mi je tata.Svi su mi govorili da je mrtav.To je nemoguće.

"To je nemoguće"-svi su me zbunjeno gledali dok sam ja odmahivala glavom "moj tata je mrtav,on nije moj tata"-počela sam da brišem suze sa lica.

"Dopusti mi da ti sve ispričam i objasnim"-prilazio je do mene."vidi ,tvoja majka i ja smo se upoznali u parku ubrzo smo shvatili da se volimo i venčali smo se.Potom smo dobili sina ili tj tvog brata .Posle dve godine si stigla i ti na ovaj svet.Zajedno smo otišli na jednu zabavu ,a tada su me napali ,hteli su da me ubiju,i tada je tvoja majka ubila jednog od njih i otišla u zatvor.Ja sam zbog povreda imao velikih oštećenja na mozgu i nisam se sećao nekih stvari zbog dejstva lekova.Ali sada sam se svega setio.Ti si kadnije pripala baki,a tvog brata su čuvali moji roditelji."-nisam obraćala pažnju na njegove reči već sam brzo potrčala majci u zagrljaj.Uvidela sam svoje greške.Potom sam zagrlila i njega govoreći mu 'tata' .

"Sada više nisi Analia Bart...sada si Analia Pearl,ćerka Michela Pearla i Viviane Pearl."-potapšao me je po ramenima "sutra dolazim po vas i vodim vas u novu kuću"-pozdravio se sa nama i otišao.

"Mama izvini molim te,mnogo se kajem,bila sam grozna prema tebi,ako ikad nađeš način oprosti mi,kajem se iskreno"-suznim očima sam je gledala ,dok mi je srce ubrzano kucalo.

"Opraštam ti kćeri moja"-poljubila me je u čelo "umorna si,idi na spavanje"-milovala me je po kosi.

"Ne mogu.Nešto u meni mi neda da spavam mirno pored ovih silnih grešaka"-spustila sam ramena.

"Ja ću poći sa tobom"-pružila mi je ruku i ja sam je istog trenutka uhvatila.Odvela me je u njenu sobu."lezi ovde"-pokazala mi je na krevet,i iste sekunde sam bila na njemu.Došla je do mene i nežno me milovala "spavaj kćeri moja"-polako sam tonula u san,a rad srca bio je sve usporeniji...

Harry Styles's P.O.V

Nisam ni stigao da joj čestitam rođendan kako treba ,ali barem sam ostavio poklon.Mah,čestitaću joj ja sutra ,spremiću neko iznenađenje za nju,jako mi je drago što je upoznala svoje roditelje,ona mi je drugarica iz detinjstva.Obeležila je ceo moj život.

Flashback
"Ne brini se.Nije ništa strašno to kada ti se roditelji razvode.Nemoj da plačeš Hazz .Ja sam tu"-brisala mi je suze.

"Hvala ti Anali .Ti si moja najbolja drugarica i uvek ćeš biti".

"Prijatelji su tu jedni za drugoga"
...

"Harry uhvati me ako možeš"-kreveljila se.

"Uhvaćena si"-opkolio sam je i ulovio.

...
"Anali kiša će"
"Pa šta?! Hoću da pokisnem"
"To je luda ideja,ali bih voleo da je probam".
...
"Ja se selim Harry"
"Šta?"

"Odlazim daleko .Odlazim daleko"

Sadašnjost

"Šta?!"-otvorio sam oči odjednom
"Mah,to je bila noćna mora.
Okretao sam se po krevetu duže vreme pa sam izašao napolje na terasu.Bio je pun Mesec.Uživao sam gledajući ga.Ah taj prelepi Mesec.Stajao sam tako nasprm njega gledajući ga.Odjednom je počeo da duva jak vetar.

Analia's P.o.v (u isto vreme)

Ustala sam iz kreveta.Nisam mogla da spavam.Pogledala sam u majku koja je već bila u dubokom snu.Dugo sam razmišljala šta ću raditi pa sam jednostavno stala pred prozor.Bio je pun Mesec.Na čudan način osvetljavao je i ulepšavao nebesko plavetnilo.Zvezde su naspram njega bile jako male.Ulica je bila pusta,nigde nikoga.Izašla sam na balkon da bih još gledala Mesec.Odjednom je počeo da duva jak vetar.Počeo je da duva odjednom.Nosio je svo granje i lišće.I to malo ljudi koje je bilo na ulicama počeli su da beže na sve strane .Ja sam ostajala na terasi bez obzira na vetar.

"Anali?"-okrenula sam se i videla mamu. "Uđi unutra,prehladićeš se"-namrgodila se.

"Sad ću ."-primila me je za ruku i povukla prema sobi.

'Zbogom Meseče'-tiho sam rekla.

"Hajde vrati se na spavanje"-pomerila je deku sa kreveta i pokrila me.

...
"Prijatno!"-čula sam iz dnevnog boravka dok sam pokušavala da pobegnem.Odlučila sam da se na njihovu nepažnju malo sama odmorim.Brzo sam istrčala iz kuće.
Ubrzo sam hodala po asfaltu svom brzinom.Ubrzo sam se našla na prelepoj livadi.