Senke

Treće poglavlje

Kada je smatrala da je opasnost prošla i da može da se pomeri ,način na koji ju je vukao sebi uverio ju je u suprotno.Naslonjena na njegove grudi  okrenula je glavu ka njegovom licu .Oči su joj šetale sa njegovih tamnih očiju koje su bile potpuni kontrast sa širokim ,nežnim osmehom. Činilo joj se da vidi i poneku pegicu,ali se onda trgnula jer je očigledno zurila u njega a on ju je odavno pustio tako da nije ni primetila.Bilo joj je neudobno jer je delom sedela na hrapavoj kori hrasta,u isto vreme obuhvatajući jedan deo njegovih nogu .
Ovo je neprijatno..
Dok je pokušavala da skloni pogled sa njega na nešto drugo,itekako je osećala da on posmatra samo nju.
Šta bi trebalo da uradi?Zahvali se na pomoći,ili ga 'pak upita zašto joj je pomogao?Možda i on sam beži kao i ona.
"Ovaj..",jezik joj se uvrnuo toliko da je i tu jednu reč što je izgovorila zamucano rekla.
"Ko si ti?",upita ga nesigurno,skoro pa očajno.
"Zavisi.",Melisa skupi obrve pokušavajući da protumači njegov odgovor.
"Od čega ?"
"Od razloga zašto si skočila kroz taj prozor.Da te nisam uhvatio najmanje što bi zadobila je prelom obe noge.",Melisa se sitno nasmeje,jer je znala da je u pravu.
"Hvala što si mi pomogao,ali razlog zbog kog sam to uradila nećeš dobiti.",nije imala više vremena za traćenje sa smeđokosim momkom,iako joj njegova blizina nije smetala.
Krajičkom oka vidi da se on i dalje smeje.Kada se u pozi mosta naslonila na dlanove kako bi ustala,ruka joj je skliznula te je malo falilo da siđe sa drveta ali pravo na glavu.
Još jednom sam se izblamirala..
Pomerila je njegovu ruku sa svoje ,vraćajući se,u ovaj put udobniji,turski sed.
Dopale su joj rupice na njegovim obrazima dok se smejao .
"Inače nisam trapava.Čisto da znaš.",on klimne glavom sa razumevanjem ali i sarkazmom.
"Znam da ovo zvuči glupo,ali možeš li mi objasniti kako da siđem?",njegovo lice vidljivo se natmuri.
"Ako ti pokažem,hoćeš li mi objasniti šta se dešava?",trebalo joj je par sekundi da se odluči.
"Samo da mi noge ostanu čitave.",Melisa ustane što on shvati kao potvrdan odgovor.
Pažljivo ga je pratila.Sagnuo se i uhvatio granu obema rukama ,a potom je samo skočio na zemlju i očistio ruke o trenerku koju je nosio.
Stajala je nepomično dok se on smeškao  kao ludak.
"Šališ se ,zar ne?",slegnuo je ramenima dok je ona razmišljala kako bi to mogla i bez njega.
Pogledala je u nebo kroz vlažno zelenilo,moleći se Bogu da ostane živa.Došla je do koraka gde se drži za granu ,ali je bilo ' lakše reći nego uraditi ' kada je trebala da se pusti i padne.
"Bolje požuri,dok neko ne naiđe.",tiho stenjavši i pokušavajući da nađe granu na koju bi se prebacila,Melisa ga upita:
"Šta će se desiti ako nas neko vidi?",sad se držala samo jednom rukom,jer ju je druga zabolela.
"Bićeš u ozbiljnom problemu,i sama znaš pravila.",na njegovu izjavu ona prevrne očima.
Kako bih trebala da znam pravila?Dovučena sam ovde kao vreća krompira!
Glas joj napusti grlo jer je od težine grana pukla ,a ona je pala pravo na zadnjicu osećajući da više neće moći da sedi nakon ovoga.
Sklonila je granu u stranu histerično.
Očigledno mi ovaj momak neće pomoći da ustanem.
"Dobro si?",ona nemo klimne glavom sa prstima ukopanim u prašinu.
"Kako se zoveš?",reče Melisa niotkuda.
Dok je čekala njegov odgovor,primetila je koliko je viši bio.Ili je ona samo bila previše niska.
Gledala je u njene prljave patike ,svesna činjenice da je ne poznaje i da nema razloga da joj kaže kako se zove.
"Mateo.",podigla je glavu gledajući ga direktno u oči.
Teško je progutala knedlu koja joj se skupljala u grlu,a onda pogledala u stranu.
"Sad je red na tebe."
Ništa nije planirala da mu otkrije od početka.Šta ako on sarađuje sa ljudima koji su je oteli?
Znala je da nije tako,jer zašto bi joj inače pomogao?Ali nije sebi smela da daje lažnu nadu da će je ,nakon što sasluša njenu priču,odvesti do izlaza i pustiti je da ode.
Nije znao ko je ona .Tako je želela i da ostane.
"Pretražite okolinu!Nije mogla daleko!",oboje se okrenuše kada su u daljini čuli nervozne ,grube glasove.Bilo ih je dosta.
Nije im dugo trebalo.
"Kakva ludnica ,ovo se ne dešava često.Sigurno je nešto ozbiljno u pitanju.",ometeno se okretao na sve strane ,drzajuci ruku na potiljku.
"Mateo..žao mi je.",pognute glave od griže savesti uhvatila je njegovu pažnju.
"Zašto se izvinjavaš?"
"Stvarno mi je žao!",podigne ruke u vazduh ,bacajući pune dlanove prašine u njegove oči.
Čitavo vreme ih je čvrsto držala kako bi mogla da pobegne.
Kada on zajaukne,ona počne da trči ka nečemu što je delovao kao šumarak.
Izvini Mateo..nisi trebao da se umešaš.
Pomisli da je možda mogla drugačije da se nosi s njim,ali uzevši u obzir njegovu građu i mišićavost ,ne bi imala šanse da mu pomeri mali prst.Moralo je biti tako.
Zastala je posle par minuta brzog trčanja,preumorna da ide dalje.Ali morala je.
Da makar imam telefon sa sobom!
Nije znala kuda ide ,imala je utisak da je već tri puta prošla pored tog jednog grma i da se vrti u krug.
Frustraciju koju je osećala jedino je mogla da izrazi kroz suze.
"Da li si se ti ovako osećala Ana..",izgovori naglas pitajući svoju sestru ,odlično svesna da neće dobiti odgovor.
Potiskujući bol ,nastavila je napred.No,čim joj se pred očima pojavila njena sestra koju je priviđala od umora ,spotakla se o korov i pala.
Telo joj se treslo dok se teško uzdizala sa tla.
"Moram da..nastavim..",srce joj je stalo u trenutku kada je čula taj zvuk.
Iako ga nikad nije čula uživo,znala je šta je to.
"Ne bih ti to preporučila.",oštar ženski glas sekao joj je bubne opne zajedno sa hladnoćom cevi prislonjenim uz njenu glavu.
Odzvanjalo joj je u glavi,jedva da je disala.
"Špijun,lopov ili plaćenik?Šta si od toga?",Melisa se trzala na svaki pomak devojke iza nje.
Bojala se.
"Ili si sva tri?",još nekoliko glasova je raspoznala,oni su se sada pojavili.
"Viki?!Šta se dešava?",još jedna devojka koja je imala mnogo prijatniji glas nego ona sa pištoljem.
"Imamo uljeza.",Melisa je lomila sopstvene prste međusobno,dok se grupica žustro raspravljala iza nje.
"Ko,ona?Izgleda bezopasno.",zatvorila je oči na trenutak potvrđujući u sebi ono što je muški glas upravo rekao.
Prava reč je bespomoćna..
"Gavin je u pravu Viki!Spusti pištolj!",Melisa nije videla njihova lica ,niti su oni njeno,ali je bila zahvalna osobama koje su odgovarale devojku od sulude ideje.
"Imaš trideset sekundi da mi daš razlog da ti ne probušim glavu."
Melisa je želela da kaže nešto,ali je bila paralisana od straha.Više nije mogla da pomeri ni jedan mišić.
"Viktorija,ne!"
Tada su se ptice razletele svuda po nebu.Pištolj je opalio.