Scena ljubavi

Uvod

•Rebeka
Režiser: ,,Odlično, Beka, nikad nisi bila bolja!" -Povikao je režiser nakon poslednje scene, umorna sam više od snimanja, hm, da li ga zbog ovoga mogu prijaviti za uznemiravanje? Pomislih ironično u sebi, kako bi i ovo malo vremena što je ostalo proletelo.
Rebeka: ,,Hvala, je l' sutra dolazi onaj vaš najbolji glumac?" -Hah, najbolji, pa videćemo koliko je bolji od mene. Uveravam sama sebe da sam bolja, i ako priče dokazuju suprotno.
Režiser: ,,Da, dolazi, zamolio bih te da se ne takmičiš i sa njim, ne želim da mi ode još jedan dobar glumac." -Opet mi prebacuje zbog toga, nisam želela da ode. Pričali su da od njega nema boljeg, zašto je onda posustao kada sam ga saterala u ćošak?
Rebeka: ,,Pokušaću, ali, po tako lepim rečima koje upućujete njemu, mislim da ću ovoga puta ja biti ta koja odlazi." -Dodam sa velikom količinom ironije.
Režiser: ,,Ne pomišljaj na to, znam da nećeš otići. Znam da ti je krivo što za tebe ne govorim toliko lepih stvari, ali zapitaj se zašto." -Stvarno misli o tome opet, ne bih se pogoršala ako bi mi uputio dve lepe reči. To što govori na kraju dana nije ništa u poredjenju sa tim što govori za tog glumca.
Rebeka: ,,Znate, mogli ste bar jednom reći kako vam je žao zbog nekih stvari." -Namerno sam ovo rekla, rekla sam jer je to jedini čovek koji zna svaki detaljčić mog sjebanog detinjstva.
Režiser: ,,Znam, žao mi je, ali nisam hteo da takav talenat propadne." -Jedno izvini ga neće izvući, pritom to i nije izvini. On misli ako nekada pokaže osećanja da će me to raznežiti i da neću uspeti, misli da za ovaj posao nisu potrebne emocije...