Scena ljubavi

Večera

Rebeka: ,,Jesmo li završili za danas?" -Upitam ga, i ako znam da jesmo. Ne volim tišinu te sam odlučila da je prekinem jer mi je neprijatno.
Režiser: ,,Da, slobodna si. Danas u sedam, ne zaboravi." -Razgovarao je sa mnom kao sa detetom od dve godine. Znam za večeras, ponavlja mi to svakoga dana. Večeras imamo važnu večeru, zbog upoznavanja sa glumcima, i ako je ovo snimanje serije, ja kao glavna glumica se pojavljujem odmah u prvoj epizodi, dok su ostali, manje bitni. Naravno. Šetala sam do hotela. Blagi povetarac je mrsio moju plavu kosu, stavila sam naočare za sunce i ako ga nije bilo, noć je polako padala. Pogledam u svoj sat. Rukom prodjem kroz svoju raščupanu kosu, te krenem sa trčanjem, ukoliko nastavim sa šetnjom neću stići da se spremim...
•Bogdan
Stojim na sred hodnika, krišom gledajući na vrata. Ona je, svi pogledi su bili upreti u nju, dok je ona zadihano utrčala u svoju sobu. Videćemo se večeras Rebeka. Pomislih u sebi, možda me sada ne znaš, ali ubrzo ćeš saznati...
•Rebeka
Konačno, spremna sam. Uputila sam se prema restoranu u kom će se održati ta bitna večera. Na samom ulazu u restoran neki čovek mi prepreči put. Šta se dešava sada?
Rebeka: ,,Izvinite, malo mesta." -Pokušala sam održati svoj glas smirenim, i ako je to bilo teško u ovoj situaciji. Kasnim, kasnim zbog ovog čoveka koji se ne miče, čuje li me on uopšte?
Bogdan: ,,Rebeka čemu žurba, došla si na vreme. Umalo da zaboravim, ja sam Bogdan, od danas tvoj kolega." -Predstavljao mi se čovek koji se nalazio ispred mene. Verovatno je očekivao da mu uzvratim pozdrav, ali, kako može imati toliko nepoštovanja, pa i sam vidi da kasnimo.
Rebeka: ,,Izvini, Bogdane, možeš li se pomeriti, ne volim da kasnim, a kasnim uveliko." -Ovo je zvučalo više kao pretnja nego molba, gubim strpljenje. Konačno se pomerio, a ja sam ušla u restoran te zauzela svoje mesto pored režisera...