Only stars know/Završena

14#

~ ACE'S P.O.V. ~

Nesigurno otvorim ulazna vrata. Kad sam ušao, svi su se okrenuli prema meni. Vidim uplakanu majku, ljutog tatu, preplašenu Leu i Anabel i Lilly. Evo, opet centar pažnje.

"Ja..." Započeo sam.

"Ne moraš ništa govoriti." Majka me zagrlila. "Oprosti. U zadnje vrijeme smo te zanemarivali. Pokušat ćemo ubuduće malo više vremena provesti s tobom." Plakala je.

No super. Ona misli da sam zato ,,otišao", jer sam htio da shvate da ih trebam. Ajde, bolje to nego da znaju istinu. Bolje nego da znaju da sam pušio s Aelom.

Tata je došao i on me zagrlio. Ako se on grli, pa to je onda fakat ozbiljna stvar.

"Ja... Nisam trebao markirati. Oprostite." Gledao sam u pod.

"Nema veze sine, opravdat ćemo." Govorila je majka. "Sad dođi jesti, sigurno ai gladan." Pozvala me u kuhinju.

Može, hrana je uvijek dobrodošla.

"Sigurno si dobro?" Majka me pitala kad sam sjeo za stol.

"Da mama. Dobro sam. Trebalo mi je malo vremena za sebe. Znaš, ta selidba i to... Stresno je." Rekao sam prvo što mi je došlo.

"Da... Razumijem. Ako išta trebaš, tu smo za tebe." Poljubila me u kosu.

"Da, hvala." Kimnuo sam. Izašla je iz kuhinje i pustila uznemirene Lilly i Anabel unutra.

"Pa dobro dijete koji ti je vrag?" Lilly me pogledala.

"Znači ostavimo te par metara iza sebe i ti već glumiš Betmena. Neće ovo više ovako."

Pogledao sam ih. Što im je sad?
"Ha?"

Sjele su na stolice nasuprot mene. "Samo između nas. Zašto si otišao?" Anabel je šapnula.

Uzdahnuo sam. Trebam brzo nešto smisliti. Ne pada mi napamet reći da sam bio s Aelom.

"Bolio me trbuh i glava. Nisam mislio zamarati vas nego sam malo izašao na zrak. Ali onda sam odlučio otići kući jer mi je stvarno bilo slabo."

"Bez da nas obavjestiš?" Podigla je Lilly obrvu.

"Pa mislio sam da ne brinete za mene. I tako na putu kući vidio sam livadu i odlučio leći u travu. Tako sam se zamislio i, nećete vjerovati, već je bila noć." Rekao sam mnogo neuvjerljivu priču. Koliko jesu glupe, trebale bi povjerovati.

"Nemoj da se nešto ovakvo ponovi." Oštro me pogledala Boss.

"Dobro..."

"Nego, sad kad sam se uvjerila da si dobro, morala bih krenuti kući." Rekla je Lilly.

"Ajde idem i ja." Ustala je Anabel.

"Ćao... Vidimo se sutra." Promrmljao sam i ustanem od stola. Nisam gladan sad.

Otišao sam u svoju sobu i legao na krevet. Razmišljao sam o trenutnom stanju u mom životu.

Danas sam prvi put markirao, prvi put probao cigaretu, prvi put ukrao nešto iz dućana... I to sve s Aelom. Nekad sam mislio da bi bila čast družiti se s njom jer je toliko tajanstvena, a sad sam se uvjerio da je normalna i obična djevojka koja se, istina, ne voli smijati i uvijek ima isti izraz lica, ali je još uvijek po nečem posebna. Vidim da joj smijeh nije jača strana. Ali opasna je, nema što.

Samo se pitam odakle ona zna te psihopate koji me žele ubiti. Nije mi rekla kakvi su i tko su oni, samo da se uvijek moram držati s njom i ništa mi neće biti. Ali kako ću to da Lilly i Ana ne posumnjaju?

Od kad mi je život postao ovakav krimić...