Only stars know/Završena

16#

~ AELA'S P.O.V. ~

Pogledala sam još jednom u Coru koja je postajala sve ljuća. Ljuta je na Acea jer ga još nema. Ja sam mu lijepo i jasno napisala da se nađemo iza škole nakon sata. Ne znam kakvo sranje sad on stvara, ali nije došao na vrijeme, što znači da će ga Travis i Julian silom dovući ovdje, a ako oni ne uspiju onda će ljuta Cora, a to mu je najgora opcija. Tako da neka odmah dođe, to je za njegovo dobro.

"Imam slabe živce danas." Rekla je Cora namrgođeno. "Daj mi to." Uzela je Travisu cigaretu iz ruke.

"Hej!" Uzviknuo je uvrijeđeno.

Julian je preokrenuo očima, a ja sam uzdahnula ljuto.

"Oprostite što ste čekali, trebao mi je dobar izgovor za Anabel i Lilly." Iza ugla se stvorio Ace. Ljepši nego inače, bez naočala i s takvom odjećom baš se dobro uklapa u nas klošare.

"Zašto im samo nisi rekao da ideš k nama?" Julian je pitao zbunjeno.

Travis ga je udario po glavi. "Pa jer će one onda znati da je s nama."

"Pa znam. Zar ne smiju?"

"Ne!" Cora je viknula. "Bilo bi čudno da se sad odjednom druži s nama." Okrenula se k Aceu. "Aela će ti objasniti šta se događa, a ja idem. Sve mi danas diže tlak." Otišla je negdje.

Dobro, dakle sama sam. Sama u objašnjavanju, zapravo ne tako glupom Aceu, trenutnu situaciju.

"I mi idemo." Rekao je Travis i povukao Juliana za sobom jer je on opet bio u svom svijetu.

Uzdahnula sam.

"Zašto si htjela da dođem?" Pitao je i sjeli smo na beton koji je u tom mračnom kutku iza škole. Iskreno, atmosfera je baš dobra.

"Znaš, mi smo odlučili da ti vjerujemo." Povukla sam koljena k sebi i ruke prikrižila na njima.

"To je lijepo." Nismiješio se. Pogledala sam ga i onda spustila pogled. Baš je sladak dok se smije.

"Ali ti se moraš odlučiti... Jesi li s nama ili ne." Rekla sam.

Ovo ga je malo zbunilo. "Kako to misliš, moram se odlučiti jesam li s vama? Rekla si da ne postojite vi."

"Mislim... Imamo iste neprijatelje. I tad smo skupa protiv njih. To s
,,nama" podrazumijeva da se s nama ,,boriš" protiv njih i upličeš se u opasnost." Pojasnila sam mu bezvoljno.

"Aha..." Malo se zamislio tužno. Znam da ne želi život u kojem je u opasnosti, u kojem se bori protiv smrti. "Dobro. S vama sam." Odlučno je rekao i pogledao me.

"Dobro." Rekla sam. "Onda te moramo istrenirati. Moraš znati koristiti se pištoljem, biti vješt u borbi i znati se izmicati metcima. Naučit ćeš." Gledala sam u pod.

Pogledao me malo dublje. Osjećam se kao da mi gleda u dušu. Ili bar u ostatke duše.

"Što je bilo Aela?" Pitao je tiše i s osjećajem. Naježila sam se od njegovog glasa.

Što bi bilo? Zašto me pita što je bilo? I to pogotovo glasom koji znači da misli da nešto nije u redu. Sve je u redu. Mislim, sve je kao i obično.

Ne znam od kud, ali suze su mi došle na oči. Kako?? Nisam plakala od kad mi je bilo deset. Spustila sam glavu na ruke koje su bile prekrižene na koljenima.

"Ništa." Pokušala sam odgovoriti bez emocija. Ali bilo je teško sakriti suze i ono što sam godinama skrivala u sebi.

Polako mi je podigao bradu i pogledao me u oči. Ljuto sam ga gledala. Neko vrijeme je bilo tako. On me gledao u dušu, a ja sam njega ubijala svojim očima. A onda je napravio nešto što nitko nije već dugo vremena... On me... Zagrlio. Onako nježno me zagrlio kao da mi želi pomoći i kao da me razumije.