Only stars know/Završena

15#

Čujem kako me netko doziva iz sna.

"Ace! Ne zanima me što si jučer pobjego, ali ajme zakasnit ćemo!" Anabel mi je banula u sobu, a bilo je rano ujutro.

"Daj me pusti." Okrenem se na drugu stranu.

"Neću." Uzela mi je pokrivač.

Bio sam samo u boksericama tako da je bilo hladno.

"Anabel..." Umorno sam rekao.

Ako ne ustanem za čas, namočit će me vodom tako da mi je bolje da ustanem.

Otvorio sam oči i promrmljao nešto. Ustao sam te se zaputio u kupaonicu.
Ona se zadovoljno nasmiješila i izašla iz sobe derajući se da požurim. Htio sam joj pokazati srednji prst, nešto što sam naučio od Aele, ali sam se ipak suzdržao jer to je ipak Anabel Boss.

Obukao sam kratku tamnu majicu i kariranu tamnu košulju na to koju nisam zakopčao. Navukao sam crne traperice i počešljao kosu. Pogledao sam se u ogledalo. Hm... Čak ne izgledam loše bez naočala. Dioptrija mi nije velika pa vidim dobro i bez njih. Onako mi se naočale ne pašu uz današnji izgled pa sam ih samo ostavio na ormariću.
Uzeo sam ruksak i obuo crne strake.

"Ćao, ja idem!" Zaderao sam se i izašao van gdje me čekala Ana.

Kad me vidjela, malo se namrštila. "Gdje su ti naočale? I što glumiš s tako depresivnim izrazom lica? I ruke u džepovima?" Prekrižila je ruke. "Gdje si jučer bio? Jesi nam lagao? Meni je tvoja priča jako čudna i nepovjerljiva.." pitanja su ko iz pištolja išla iz nje.

"Misliš da sam lagao?" Pitao sam je. Kimnula je glavom. "Dobro Anabel. Znaš me. Zašto bih tebi lagao?"

Malo mi je krivo što njoj lažem, ali ako već tako dobro lažem, zašto odustati sad..? Idemo do kraja i lagati svima.

"Ne znam Ace... Stvarno ne znam zašto bi meni lagao. Ali mislim da lažeš. Čak sam primjetila da smrdiš po dimu od cigareta kad si došao."

Jao brate što sad? Što da smislim?

"Prolazili su neki tinejdžeri koji su pušili i dim puhali na mene." Pogledao sam u pod.

"Ajd okej." Preokrenula je očima. "Nadam se da je ovo istina sad. Ubuduće, zovi mene ako netko pravi budalu od tebe, odmah ga nokautiram." Nasmiješila se i povukla me na cestu.

Krenuli smo u školu. Dobro što je povjerovala.
Pokušao sam pratiti što putem govori, ali nikako nisam mogao izbaciti iz misli Aelu. U školi će me sigurno ona i pederi napadati. Ali ne smeta mi toliko. Nisu toliko dosadni i glupi kao Boss i Lilly. Ove dvije su tipične glupe cure, dok Aela radi stvari na svoj način i nije ju briga za išta drugo.

Do škole nam je trebalo duže nego obično jer je gospođica Anabel ugledala psa na ulici i nije odoljela a da se ne zaustavi, i pola ga sata gladi po dlaki. Morao sam je odvlačiti od tog psa i onda ga otjerati jer je trčao za nama. Glupa Anabel. Onako ne volim pse.

"Oprostite što kasnimo." Rekao sam ravno kad smo došli na polovicu prvog sata.

Učiteljica nas je mrko pogledala. "Odlični učenici kasne! Nevjerojatno! Na mjesta! Ne želim da se to ponavlja!"

Kimnuli smo glavama i otišli na svoja mjesta. Anabel je sjela k Lilly koja je već započela s pitanjima, a ja sam sjeo u jedinu slobodnu klupu, u sredini zadnja klupa.

Aela i njena ekipa su se okrenuli prema meni. Ona me samo hladno gledala, a Julian je komentarao sa smiješkom. "Aela, stvarno ćemo napraviti badboya s njega."

Podigao sam obrvu i izvadio knjige iz torbe. Nastavio sam pratiti nastavu. Badboy? Ja? Nikad neću postati to. Neka se ne brinu, ja neću biti badboy.

Aela je nekako izgledala depresivnije nego inače. Mogu osjetiti da nešto nije u redu s njom. I saznati ću što.

Lilly i Anabel su bile dosta glasne pa ih je profa upozoravala i derala se na njih veći dio sata.

Idioti.

Otvorio sam bilježnicu i počeo crtati nešto unutra. Ali na klupu mi je doletio papirić. Kakav sad papirić? Zbunjeno sam pogledao u Aelu, a ona je samo kimnula glavom i nastavila biti na mobitelu.

Otvorio sam papirić i jedva pročitao vrlo neuredno napisano ,,nakon sata iza škole".
Zgužvao sam ga i nastavio crtati. Baš me zanima što mi imaju za reći.