𝐎𝐝𝐮𝐯𝐢𝐣𝐞𝐤 𝐈𝐯𝐚𝐧𝐨𝐯𝐚 𝐋𝐨𝐥𝐚 | 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

[9] 👑

Lola

"Matea predivna ti je kćerka." Jutro nije moglo ljepše da počne. Prije par dana sam dobila još jedno pismo i u njemu se nalazilo i moje omiljeno voće. Koliko god se trudila da raspoznam ko je u pitanju, kada bi neko došao u biblioteku to mi nije prolazilo za rukom. Možda bih i ja mogla da započnem taj vid komunikacije. Ništa me ne košta. Taman kad sam uzela parče plavog papira, moja najbolja drugarica Matea me je nazvala.

"Hvala ti Lolo. Za divno čudo, po noći je mnogo mirna. Čak i spava. Ne plače puno. A jedan od razloga je taj što i ona zna da će veče dočekati u Olegovom zagrljaju kao i ja." Veselo i razniježeno kaže, dok spominje njih dvoje.

"To je za svaku pohvalu. Kad sam je vidjela prije par dana, i ti mali obrašćići i te slatke male usnice, predivna je." Nisam mogla da sakrijem svoje oduševljenje.

"Još jednom ti hvala. Nego, zovem te radi jednog razloga." Zamišljeno gledam u onaj papir, što sam htjela knjiškom moljcu da napišem.

"Lola.. jesi tu?"

"Da, tu sam. Izvini Matea nešto sam se zamislila." Uh, moram malo manje da mislim na njegova pisma i poklone.

"Odlično. Da li bi mogla sutra navečer, da dođeš do mene da pričuvaš Maju dva dana, jer smo Oleg i ja planirali.. mhmm kako da kažem.." Sigurno je sada crvena u licu. Znam šta je njoj i Olegu sada na pameti.

"Naravno da mogu. Pa čemu služe najbolje drugarice." Jedva čekam da provedem vrijeme sa malom mrvicom.

"Važi, dođi sutra oko 17h tada Oleg i ja idemo. Nadam se da te neću omesti u nečemu?"

"Ništa se ne brini, mogu malo da uzmem dva dana odmora, a tvoj zadatak je da pravac odeš u jedan dobar sexy shop i da Olegu stane pamet kada te vidi."

"Opa, Lolo jesi opasnica." Na ovo se obadvoje počnemo smijati.

"Imam i ja svojih momenata. Ajde ajde, kupi nešto izazovno, a za malu mrvicu se ništa ne brini. Nas dvije same ćemo se družiti."

Ostavljam telefon na sto. Već par dana od njega nema pisma. Za sada imam dva i čuvam ih u jednoj kutiji u mojoj sobi. Možda bi bio red da mu se bar na taj način zahvalim. Uzimam olovku i prenosim svoje riječi na papir.

"Dragi knjiški moljac,

Ja.. prije svega ne znam šta da ti kažem, osim hvala ti. Hvala i za knjigu i za voće. Možda ne znaš, ali te dvije stvari su moje omiljene. Ne znaš koliko si mi izmamio osmjeh. Danima promatram ljude, muškarce u biblioteci ali ni jedan mi ne liči na tebe i na tvoja pisma. Znam da je možda i ludo, ali ja ipak pristajem na ovaj vid komunikacije, pismima. Obećavam, ostavljam pisma na istim mjestima gdje si i ti ostavljao meni. Pa dok traje, traje.

P.S. Veoma ste načitani i stvarno lijepo pišete. Možete me zvati svojom, jer ja sam oduvijek bila ničija.

Do sledećeg puta.

Bibliotekarka Lola"

Sada mi preostaje samo čekanje. Smotan pismo, stavim ga u plavu kovertu i naznačim da je za njega. Ostavljam na staro mjesto pored biblioteke. Dan brzo prolazi, i nisam htjela da razmišljam da li sam ispravno uradila ili ne. Ako je u pitanju neka šala vrlo brzo ću je zaboraviti. Mada ima nešto u tim pismima da se osjećam sigurno. Pa dok traje, neka traje.

U povratku do Mateje i Olega sam svratila do sexy shopa. Znam da Matea voli plavu boju, pa sam joj kupila te sexy stvari i još u vatreno crvenoj boji. Neka malo i oni uživaju. Stižem taman na vrijeme, a njih dvoje su već spremni.

"Lolo, još jednom ti hvala. Maja spava, Matea je gore u sobi, sada će i ona da dođe." Vidim zahvalnost u Olegovim očima.

"Nema na čemu. Taman da se vidim još malo sa Matejom. A vi uživajte, mala mrvica i ja ćemo da uživamo. Sve sam juče dobila upustva, kako i šta. Vaše je da uživate." Još jednom se pozdravim sa Olegom i odem stepenicama do njih dvije.

"Ovo je za tebe, ali nemoj sada da otvoriš. To je za vaše vrele noći." Namignem joj, dok dajem vrećicu sexy veša.

"Lolo.. nisi trebala. Maja spava, a ja žurim. Muž me čeka a evo ti ključeva od kuće. Ljubim te. Ćao."

Ispratila sam ih, i zaključala vrata. Sada smo same. Iako nemam mnogo iskustva, daću sve od sebe da najbolje što mogu da čuvam mrvicu. Uzimam iz svoje torbe bajke, i nosim ih u njenu sobu. Večeras joj čitam Pepeljugu. Gledam je, tako mirno spava. A onda začujem da neko otvara vrata. Nije moguće da su nešto zaboravili. Kad tamo, ni manje ni više stoji Ivan. Ali Ivan, samo omotan peškirom oko donjeg dijela tijela. Ništa mi nije jasno.

"Šta ti radiš ovdje?" Obadvoje u isti glas kažemo. Maja počinje da se budi, ali brzo je ušuškam i pjevam joj pjesmicu i ona ponovo utoni u san.

"Predivna si sa njom." Očarano nas gleda.

"Nije mi jasno, zašto se skoro go šepuriš ovdje? Je li Matea i Oleg znaju?" Koliko god glumila strogoću, ne ide mi. I pogled mi bježi po njegovim grudima i zlatnim maljama. Predivno. Ovih osam godina samo ga je proljepšalo. Njemu su bile nagrada. Izgleda kao maneken za nekakav časopis kada se uslika. Te čvrste grudi, taj ravan i zategnuti stomak a ono što se nalazi ispod peškira, ne usuđujem se ni da razmišljam. Ne, ne dozvoljavam sebi da se crvenim u licu.

"Oleg me nazvao juče, i pitao me da pazim na Maju, iskreno nisam ni ja znao da si ti ovdje. Otišao sam u međuvremenu da se okupam i čuo korake i... Stvarno nisam znao da si i ti ovdje." Počeša se rukom po kosi.

"Pa.. pošto su njih dvoje već otišli, i ja ih ne želim ometati, neka uživaju malo. A nas dvoje ćemo se nekako i snaći. Samo ništa ne pokušavaju, od razgovora u vezi Maje, samo to ti dopuštam."

"U redu. Ja ću se sada obući i dolazim da se dogovaramo u vezi nje. Mhmm ovaj nešto si mi crvena u licu jesi dobro?"

Nisam dobro. Kako ću biti dobro. Ako tebe još malo budem gledala svakako neću biti dobro. Bože, zar je moguće da bi poklekla pred njim i samo bi se bacila na njega kada bi prstima pucketao.

"Samo se obuci i sve će biti dobro."
Sreća, na ovo ništa nije odgovorio. Odmah je otišao i zatvorio vrata.

Maja se počela buditi, i uzela sam je u svoje ruke. Sjela sam na krevet sa njom.

"Možda je gladna?" Ivan je stajao sa flašicom mleka pored nas.
"Moguće."
"Ajde, ti je tako drži, a ja ću da čučnem i da joj držim flašicu."

Nas troje smo ovako izgledali kao srećna porodica. Pogled mi je sa Maje bježao na njegove usne. Kako su pune.  Kako divno miriše. Ivan kao da je predosjetio da su njegove usne predmet moga gledanja samo se nasmijao.

"Mhmm, mislim da je sve popila. Čak je i zaspala." Uzima je polako i stavlja je na sredinu kreveta.

"Ovaj, imaš li išta protiv, da večeras, spavam ovdje pored nje? Mislim da ne daj Bože, ne spadne sa kreveta. A ti bi spavala sa druge strane?" Bože, nije moguće da ovo traži od mene. Tek sada mi je u glavu došlo da sam ubacila u torbu njegovu majicu koju mi je još onomad dao. Ako je sad obučem i on je vidi, mislit će da sam i dalje jadnica koja misli na njega.

Promucam da je to valjda u redu. A možda Matea ima neku pidžamu. Ali u njihovoj sobi sam samo našla veoma providne spavaćice. Čipkane i veoma sexy.

Biće ovo jako duga noć.
Šta sada da obučem? Razmišljam dok držim veoma crnu njenu providnu spavaćicu.

Poglavlje posvećujem SrpskaVucica68 💜 Danas nam je izbacila vikend priču "Izgubljeni", imate moju preporuku za sve njene priče💖

Ostavite 🌟 i 🖋️!! 👑💜💪