𝐎𝐝𝐮𝐯𝐢𝐣𝐞𝐤 𝐈𝐯𝐚𝐧𝐨𝐯𝐚 𝐋𝐨𝐥𝐚 | 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

[15] 👑

Lola

Veče je bilo predivno. Ne znam kada sam zadnji put ovako nešto za sebe uradila. Cijeli dan sam bila po frizerskim i kozmetičkim salonima i uživala sam u svakoj sekundi koju sam provela dok su one svojim prstima stvarale magiju na meni. Bilo je dobro osjećati se u svojoj koži. Znala sam da naveče ću sresti Ivana, znala sam to vrlo dobro.

Zato sam bila spremna na sve. No međutim moje srce nije bilo spremno. Iako sam odavala stav da me baš ne zanima, nešto u grudima mi nije dozvoljavalo da se opustim. Znajući da je on tu na par koraka od mene, dok ja sjedim sa drugim muškarcem svakako nije prijatno iskustvo.

U žaru navijačke strasti, Anđelo me poljubio. Nije to bio ni nalik na poljubce kakve sam imala sa Ivanom, ovo je bilo samo dodir usana na usne. Kada me spustio, pošto me podigao u vazduh, susrela sam se Ivanovim očima koje su gorjele u plamenu. Bio je miran, ne znam zašto sam ga očima poticala da nešto uradi, da me makne od Anđela, da ga pretuče i mene prebaci preko leđa i nosi što dalje od svih, kao pećinski čovjek i da me drži zaključanu. Možda sam luda bila što sam to priželjkivala, ali samo sam htjela sada neku njegovu reakciju. Ako me skoro prije dan il' dva ljubio dok smo Maju čuvali, zašto je sada prokleto miran. Svi moji snovi su se srušili kada se on okrenuo i otišao od nas.

Znala sam. Glupa ženska glavo. On te nije htio onda, a kamoli da te sada hoće. Stvarno, ljubavni romani koje čitam, stvaraju veliki uticaj na mene. I ovo je bio još jedan dokaz, kako se Ivan samo poigravao sa mnom. Ima on njih sigurno sa strane, čak sam i sigurna da na mene ni ne pomisli u toku dana. A tako sam bila ushićena kada mi je donio bezalkoholno pivo, ta mala nada pojavila se, možda se i on sjeća da nikada pivo nisam voljela.

Pri kraju same utakmice, Anđelo i ja smo otišli na picu. Bila sam toliko gladna da sam odmah prihvatila njegovu ponudu. Dok smo napuštali kafić nesvjesno sam se okretala prema šanku, ali Ivana nije bilo.

Dok smo jeli picu, svako u svojoj tišini Anđelu je zazvonio telefon. Mahinalno sam bacila pogled i vidjela sam da na ekranu piše slovo L.

"Nije ništa bitno." Samo je to rekao dok je prekinuo poziv i ponovo ta tišina koja se uvukla između nas. Nakon toga, vozio me natrag. Ja sam ga zamolila da me ostavi kod biblioteke. Htjela sam ako ništa drugo da veče zaspim sa pismima od knjiškog moljca. Dok smo došli do biblioteke, Anđelo je ustao i obišao je automobil da meni otvori vrata. Baš ljubazno od njega.

Zahvalila sam se na divnoj večeri, na pici, na svemu. Nisam se opirala kada me je uzeo za ruku i približio me sebi. Spustio je jedan prijateljski poljubac u čelo, pomilovao mi obraze i nježno mi rekao laku noć. Dok se udaljavao, prepoznala sam tugu na njegovom ljubaznom licu, jer je tako imao dok je i telefon zazvonio. Izgleda da svi mi patimo u samoći, filozofirala sam dok je odlazio sa automobilom.

Ali onaj osjećaj u grudima se pojavio. Pogledala sam na sat, bilo je tri sata iza ponoći a u poštanskom sandučiću nije bilo ništa. Ne znam zašto sam bila tužna, možda sam je naviknula na njegovo prisustvo.

Dok sam oblačila na sebe Ivanovu majicu, glavu sam zagnjurila u medu koji mi je on nekada poklonio. Šta se ovo dešava sa mnom. Knjiški moljac ili Ivan. Ivan ili knjiški moljac. Anđelo tu svakako otpada. Nikad ga ne bi mogla gledati na takav način, ali ova dvojica takvu mi zbrku u glavi, i srcu prave. Samo sam uzdahnula i pokušala sam da spavam.

Jutro je trebalo da bude pametnije od večeri.

"Lolo, danas ti, ja i Maja idemo na jednu dobru kafu. Ima da mi sve ispričaš šta se to događa sa tobom. Ne prihvatam odbijanje.
Matea."

Pa dobro. Mogla sam prihvatiti sa njima druženje. Prihvatila sam poziv i odmah je stigla poruka da dođem kod kafića, gdje je Oleg radio. Istina, jutro je. Možda je Ivan druga smjena. Mada me to i ne zanima. Idem na poziv svoje prijateljice i on me uopšte ne zanima. Obukla sam bijelu kratku majicu i trenerku. Osjećam se u tome mnogo bolje, a svakako danas ne radim, pa volim kada se odmaram u udobnoj odjeći.

"Uh.  uvijek si bila tačna." Matea stoji ispred "Bure" dok Maja u kolicima drži jedan prst u ustima.

"Gdje su moje dvije najljepše djevojčice." Pomilujem Majin obraz i ona me nagradi svojim bebećim osmjehom. "Hajde da uđemo."

Smještamo se na stolice pored stola koji se nalazi blizu šanka. Srećom neki nas drugi momak posluži. Obadvije ćemo prirodni cijeđeni sok a dok naša mrvica pije svoje toplo mlijeko.

"Kako je bilo na drugom medenom mjesecu?" Dok pitam, Matea se zagrcnu sokom i vidno pocrveni. "Ajde, pričaj mi sve detalje."

"Pa.. u suštini nismo silazili.. tj. Oleg nije.. sve je zubima pokidao što si mi kupila." Završava rečenicu i lice pokriva rukom. "Hej.. nema čega da se stidiš, vi ste u braku i drago mi je da uživate jedno u drugom."

Pila sam sok, a onda sam osjetila treperenje u stomaku. Moj me osjećaj nije prevario. Matea mi je očima pokazala i bila sam sigurna da je Ivan tu u blizini. Ali nije bio sam. Sa njim je bila ona Nataša.

"Uh kako je ne podnosim. Ona je najbolja drugarica od Sare, one što se predstavljala kao lažna vjerenica od Olega. Kako bi je sada mogla pročitati za onu kosu." Matea je nabrajala šta bi sve uradila i ja sam, tako željela isto to da uradim.

Sjeli su tačno sto do našeg. Nataša je bila obučena u roze haljinu, a na nogama je imala divne štikle koje su išle uz tu haljinu. Bila sam bolno svjesna svoje sportske udobne odjeće dok me je ona odmjerila od glave do pete.

Morala sam sebi da priznam, da je Nataša bila izuzetno lijepa žena. Sada sam uočavala sve detalje dok joj je Ivan pomicao stolicu da sjedne. Meni nisi nikad to uradio. Predivna kosa, vidjelo se da nije prirodna. Imala je lijep nos, dvije fino izvijene obrve i veoma pune usne. Bila je vitka, i svojim rukama je mazila, o Bože, Ivan je imao obadvije šake zavijene u zavoj. Šta mu se dogodilo? Htjela sam da odem i da ga pitam? Ali bila sam svjesna da bi od sebe samo budalu napravila.

"Ivane, dragi, molim te. Pođi večeras da mnom. Pokušala sam te prije par dana da dobijem na telefon, ali izgleda da nam je neko pozive prekidao. Ali nema veze opraštam ti, ako kreneš večeras sa mnom na jednu privatnu zabavu." Mazila je njegovu povređenu ruku.

Ta žena, bila je užasna. Osim fizičke ljepote, nisam mogla da razumijem šta Ivan vidi u njoj. Bila je tako glupa.

Matea je uzela Maju i hranila je mlijekom. "Gdje se održava ta zabava?" Pitao ju je Ivan ravnodušnim glasom.

"Oh, znala sam da ćeš doći." Nataša je uzviknula i još više ga stisnula za šaku. Nije mi promaklo da ga ovo boli. Ali šta je dođavola dovelo ga do toga?

"U jednom hotelu, naravno potrebna je formalna odjeća za to. Dođi po mene večeras u 23h . Žao mi je što te obavještavam u zadnji čas."

Da, možeš misliti što ju je žao. Pričaju kao da su sami.

Šta će on i Nataša da rade do tih sitnih časova? Sva radost koju sam imala onda dok smo čuvali Maju, je nestala pred prizorom ove divne Nataše. Da li će uvijek ovako pristajati na sve njene zahtjeve? Da li mu se sviđa Nataša? Ovako površna i skoro pa glupa? Ako nije zaljubljen, zašto onda i zbog čega ostaje u njenom društvu tako dugo i tako kasno.

Pred kraj moga druženja sa Mateom i Majom, Ivan je došao do nas ali samo je pozdravio Maju i Mateu. Maju je uzeo u svoje ruke, i tepao joj nešto. Bio je to divan prizor, i stvarno u budućnosti će biti divan otac. Matei je rekao da pozdravi Olega i onda se zaputio sa Natašom vani.

Bila sam ja u pravu. Ako se jutro po danu poznaje, moj je dan već užasan.

Poglavlje posvećujem danna-sotthc
hvala ti na svemu 💖😍⭐

Kraj ove priče možete očekivati do 20.12, jer već 21.12. zima nam počinje i onda nastavljamo redovno druženje sa Larisom i Aleksandrom. 🌨️☃️❄️

Hvala vam što čitate moje priče
👑💜💪!!