𝐎𝐝𝐮𝐯𝐢𝐣𝐞𝐤 𝐈𝐯𝐚𝐧𝐨𝐯𝐚 𝐋𝐨𝐥𝐚 | 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

[14] 💪

Ivan

Završavam treće pismo koje sam namjenio njoj, takođe stavljam i jednu sliku i stvarno se nadam da će joj se dopasti. Njeno prvo pismo, sam tako pažljivo čitao, upijao sam svaku napisanu riječ i zahvaljujem se svemu što je pristala na ovakvu komunikaciju sa nepoznatom osobom. Iskren da budem, nisam se nadao. Čak šta više, mislio sam da će možda da prijavi ova pisma policiji zbog uznemiravanja ili uhođenja, ali to se nije dogodilo. Pismo ću tek večeras, poslije utakmice da ostavim. Jer večeras pripremam kafić, gdje će doći mnogo navijača i ovdje će se pratiti utakmica putem TV. Uh, nadam se, da će rezultat da prođe neriješeno, jer nije iznenađenje kada vidim tuču.

"...zašto da ne, biće mi velika čast da Vas ugostim večeras u mojim lokalima, samo večeras u jednom od kafića gdje sam ja direktor, održava se prenos utakmice, možda se Vama to ne dopadne, ipak ste vi jedna dama.." , direktor Anđelo, sjeda na stolicu blizu šanka, i rukom mi pokaza da želi jednu kafu. Naučio sam šta pije, jer obično kada organizujemo nešto, iako je previše zauzet, i dok priča na telefon, mora da nas obiđe da vidi da li je sve u redu.

"Onda se vidimo gospođice večeras. Drago mi je da ćemo zajedno da gledamo utakmicu." Razgovor završava i telefon stavlja pored šolje kafe, koju sam ja upravo stavio ispred njega. "Gospodine, Vaša kafa." Tacnu stavljam na šank, i brišem preostale čaše.

"Hvala Ivane, da li je sve spremno za večeras?" Uzima šolju i pažljivo pije, jer je kafa i dalje vrela. "Ostalo je još samo par stolica da odnesem, ali sve je već gotovo." Moje kolege i ja smo sve stigli na vrijeme da uradimo. "Odlično, još samo ovo, ostavi jedan sto i dvije stolice, večeras imam posebno društvo, i vrlo rado sam spreman mojoj pratnji da objasnim par pravila o fudbalu." Ne moram ni da pogađam, sigurno je u pitanju neka manekenka, ili ličnost poput njega, mada kada bolje i razmislim, ovo će biti prvi put da ga vidim u ženskom društvu. Eh, kako sam za ovu rečenicu bio tako u pravu, samo sam je tako zaboravio.

Anđelo, kada je popio kafu otišao je prema izlazu. Pismo, koje se nalazilo ispod šanka, stavio sam u džep jakne, i potapšao sam to mjesto. Veče se spustilo, bilo je svježe i vedro, savršeno za fudbalsku utakmicu. Navijači su dolazili, neki su bili trijezni a neki i malo popiti. Šta da se radi, muško društvo i utakmica jeste jednako zbogom pameti. Anđelo je stajao na ulazu, vidljivo nervozan i poglede je bacao upravo prema vratima, taman dok sam ja nosio pivo. Na stolu, koji se sastojao od pet navijača, spuštao sam pivo, a onda, pa bolje mi je bilo da me je pogodila fudbalska lopta, neko Lolina ruka i Anđelov poljubac koji je završio na istoj.

Ledenog izraza lica, očiju zatamnjenih olujom gnjeva i ljubomore koja je u meni ključala, posmatrao sam scenu koja se ispred mene odigrala. Mišići na bradi su mi se zgrčili od napetosti jer se njegova ruka zaustavila na Lolinom struku i krenuli su tačno prema meni. Lola je svoju kosu podigla u visoki rep, mada sam siguran da u kosi ima i dodataka jer je prilično gusta i duga, a ja sam volio njenu rijetku kosu. Savršeno našminkana, onako kako to treba, ništa manje, ništa više, a haljina, Gospode Bože, e ona je više otkrivala nego što je sakrivala. Na jednoj butini je imala poprilično veliki izrez, i bila je bez bretela. I ostali navijači su mogli da upijau njenu golotinju. Pljuvačku sam teško gutao. Od kud od jednom ta promjena? A šta, ako je moj direktor, taj njeni dotični gospodin.

Stao sam tačno ispred njih. Mislim da je ona primjetila da stiskam pesnice, držeći ruke uz tijelo kao da i ona misli da se jedino tako mogu savladati. Možda je njoj i zanimljiva ova scena, čim Anđela drži ispod ruke i mene posmatra sa zavodljivim osmjehom. "Zdravo." Bila je to Lolina jednostavna izjava kada me vidjel. "Ivane, nadam se da je naš sto spreman?"

"Da, naravno. Ovdje se nalazi. Pratite me." Riječi koje sam odsječno izgovarao, bio sam ćutljiv i zlovoljan, dok sam ih vodio do njihovog stola. Anđelo je obišao sto i jednu stolicu je izvkuao da Lola sjedne. "Hvala ti Anđelo, stvarno si pažljiv." Ljupko mu je odgovorila, a ja sam preokrenuo očima. Zar žene stvarno na ovo padaju? "Šta ćete da popijete?"

"Može meni jedno hladno pivo?" Iznenađeno sam bacio pogled prema Loli. Ona nikada nije pila alkohol, čak šta više smetalo joj je taj miris, a sada bi da pije pivo. Anđelo je takođe rekao da će isto, i jako ljut sam se zaputio do šanka. Tražio sam bezalkoholno pivo za nju, a za njega bi i otrov donio. Još mi samo treba da se Lola napije, i onda je ovaj tu iskoristi. Stavljam sve na tacnu i nosim do njih, no oni me ne primjećuju, Anđelo joj objašnjava pravila a ona, tako se prokleto uživjela u njegovu priču i njegov lik, i to me boljelo. Jer je tako znala samo mene da gleda. A sada, joj više nisam zanimacija.

Tokom utakmice, malo sam gledao prema TV. Navijački žar se još više pojačao u drugom poluvremenu. Rezultat je prvo bio na strani jednog, potom na strani drugog tima. Probijao sam se kroz gužvu, da donesem Anđelu još jedno pivo, vidio sam prije par trenutaka da je podigao ruku da želi još jedno. Kada je u poslednjem trenutku utakmice, naš, domaći fudbalski tim osvojio poen, tj. kada je dao gol, navijači su poludjeli. Svi su bili na nogama, vikali su, zviždali su. Taman dok sam došao do Anđela, on je u žaru navijačke strasti ustao i obišao sto. Čvrsto je Lolu podigao i zagrlio je. Dva tri puta ju je bacao u vazduh, a ona se poput male djevojčice kada se odvede u luna park smješkala. A onda ju je spustio do visine njegovih usana i zvučno je poljubio.

Pivo je palo na pod. A oni nakon poljubca, iako je bio samo dodir usana se smješkali i bodrili su svoj tim. A onda je pogled, sreo sa mojim preko Anđelovih širokih ramena. Gledao sam u njih dvoje, dok je u pozadini navijači od sreće podivljali. Bio sam miran. Lice mi je bilo nepomično, samo su mi oči još bile žive, imale su odsjaj vatre, kada je moje srce umrlo u ovom trenutku. A onda sam otišao od njih.

Ušao sam u skladište, gdje su se nalazile prazne flaše i počeo, šakom da razbijam sve što mi se našlo pod rukom. Krv je frcala iz svake pore, svake ćelije moje kože, no međutim to me nije sprečilo da nastavim. Sa svakim lomom flaše, taj poljubac mi je bio ispred očiju, a ruke, one su bile crvene i krvave. Bol nisam osjećao. U meni je sve umrlo, zbog mene, budale u mladosti, što sam je izgubio i što sam je zbog društva ostavio, i zbog nje koja je dalje nastavila bez mene, bez da se osvrne na našu prošlost.
-------------------

Ups, neko nam je ljubomoran🙈🤭

Želim vam divan početak sedmice, a Matea i Oleg vam se zahvaljuju na 10K pregleda na njihovoj, i mojoj prvoj priči 😘❤️💙