Soba 315🔚

V

MIA

Vraćam se sa pauze za ručak. Devojkama sam javila srećnu vest, one su mi čestitale i dogovorile smo se da se vidimo večeras. Dolazim do petog sprata. Mnogo je čudno, sve kancelarije imaju drvena vrata, čak i na drugom spratovima, sem poslednje kancelarije, ovde, na petom spratu. Ta vrata su od stakla. Ulazim u kancelariju i tek sad primetim da je na desnom delu stakleni deo sa staklenim vratima, a na levom zid.

- Vidim sa gledaš u ovaj deo. To je direktorova kancelarija i ima ovaj stakleni deo iz prostog razloga, a to je da bi kontrolisao tvoj rad i da ne bi morao stalno da te zove na telefon, ili da izlazi iz svoje kancelarije da bi te zvao. Inače nisam ti se predstavila. Ja sam Olga.
- U redu. Drago mi je. - kažem razdragano.

- Pa da počnemo. Ja sutra odlazim u penziju i ova kancelarija će biti tvoja. Prvi korak kad dođeš na posao je da šefu skuvaš kafu. On voli tursku, gorku. Drugi korak je, čim spustiš kafu na njegov sto, da sa njim napraviš plan njegovog radnog vremena. Sa kim ima sastanke, u koliko sati, kad je pauza, kad mora da ode negde i slično. On će ti nakon toga zadati šta ima da se radi taj dan i beleške uvek moraš da nosiš uz sebe. Treći korak, vraćaš se u kancelariju i uradiš ono što ti zada. Četvrti korak je prosleđivanje poziva. Prosleđuješ mi samo one bitne pozive. Koristiš ovaj telefon.(pokaže na bežični crni telefon) Pozive prosleđuješ na ovo dugme u donjem, levom uglu. Peti korak, ujedno i poslednji je da bez pogovora radiš sve što ti se kaže. Ne smeš da kasniš. Mlada si i lepa, ali ne smeš da se nabacuješ šefu, automatski ćeš dobiti otkaz. - strogo mi kaže.

- Ne brinite, biće sve kako treba i neću mu se nabacivati, nisam takva.
- U redu. Ako ti nešto ne bude jasno, javi mi se. Posećivaću te redovno, da se uverim u tvoj rad.
- Nadam se da vas neću izneveriti. - kažem optimistično.
- Možeš li samo da mi pomogneš da spakujem svoje stvari u kutije?
- Mogu. Naravno.
Donela je par kutija i počele smo da pakujemo njene stvari.
- Reci mi nešto o sebi, ne ono što sam već čula. - Kaže, sada, mirnim, majčinskim glasom.

- Pa, dolazim iz skromne porodice. Imam majku i oca, braću ili sestre nemam, jedinica sam. Već sam rekla polako završavam master studije. Živim sama u stanu, ipak imam 23 godine. Volim da putujem, da se družim, čitam knjige, treniram, spavam. Imam dve najbolje drugarice, Andreu i Dariju. Ništa preterano zanimljivo. - Kažem kroz osmeh.
- Imaš lep život, dete moje, imaš li nekog dečka?
Nasmejem se. - Nemam. Imala sam jednog, ali smo raskinuli, jer nemamo zajedničkih tema.
- Samo jednog? Ti si tako mlada i lepa, mislila sam da si ih više imala.
- Nisam. Nego kako ste Vi? Kako Vam je bilo da radite ovde?

- Nećemo više na vi. Molim te zovi me Olga. Pa ja sam baš raspoložena. Našla sam svoju zamenu i idem u dugo očekivanu penziju. Ja ovde radim od svoje 25 godine. Prvi šef je bio skroz opušten, firma je radila, ali nije bila popularna toliko, kada je došao njegov sin, sve se promenilo. Sve je otpustio sem mene. On je ozbiljan i traži ozbiljnost, upornost i profesionalnost. Volela sam njegovog oca, a ubrzo sam i njega zavolela. Dobar je, samo sve mora da bude pod konac. Zato sam te upozoravala.

- U redu. Tetka Olga, drago mi je što si me primila na posao. Želim ti sve najbolje u penziji i potrudiću se da budem što bolja.
Spakovale smo i poslednju kutiju.
- Ova kancelarija je sada tvoja. Možeš da je urediš kako god želiš, tu nemaš nikakvo ograničenje. Moraš ostati samo da potpišeš papire da si se zaposlila i onda slobodno idi kući. - Nežno mi kaže, te izađe.

Baš sam zgotovila ovu ženu. Uzmem papire, iščitam i potpišem, zatim izađem iz kancelarije, spustim se liftom do prizemlja, pozdravim se sa Tijanom i izađem iz firme. Uđem u auto, odem do stana, presvučem se i odem do Darije. Tamo je i Andrea. Pričale smo o mom poslu i o njihovom poslu. Darija radi kao advokat, a Andrea kao profesorka srpskog u srednjoj školi. Smejale smo se anegdotama i izvalama Andreinih učenika, a onda sam ja morala kući, da legnem ranije, da ne bih opet zakasnila. Pozdravile smo se, poželele su mi sreću, a potom sam otišla u svoj stan. Istuširala sam se, večerala i legla u krevet. Uzela sam da čitam knjigu "Gordost i Predrasude" od Džejn Ostin. Umorila sam se, zatvorila knjigu, ostavila je na stočić pored svog kreveta, ugasila lampu, potom sam ubrzo i zaspala.

Novi deo!!! ❤️
Nadam se da vam se sviđa.
Vote i com❣️

Vaša Emotivnaaa💖💖💖