Soba 315🔚

Epilog

Vuk

- Andrija nemoj da čupaš Nađu! - viče Mia na Andriju.

- Nađa nemoj da gađaš Andriju blatom! Zato te i čupa! - viče Andrea.

- Ajde ne derite se. Deca se samo igraju. - kažem.

- Ma biće vaš Andrija opasan baja. - kaže Jovan i nasmeje se.

- Boga mi vaša Nađa će se lepo snaći sa momcima. - kažem nasmejano.

- Vidi kakvi su. Oboje su se isprljali blatom. - kaže Mia iznervirano.

- Dušo, nekoj da se nerviraš, ipak nosiš još jedno dete. - kažem.

- Ma neću. Nego je Andrija bezobrazan prema Nađi.

- Opusti se Mia. To su samo deca. - kaže Darija.

- Ma Darija pusti je vidiš da je lupaju hormoni. - kažem.

- Dođi Mia, tvoj muž nas ne razume. - našali se Darija i zagrli Miu.

Govori u množini zato što je i ona trudna. Njoj je ovo tek prva trudnoća. Imala je mnogo problema sa začećem, ali je bila uporna. Marko i ona su mislili da ona ne može da ima dece.

Tako su im doktori rekli, ali možda meces dana nakon što su im to rekli, Darija je prirodno zatrudnela, a Mia je možda dve nedelje nakon nje zatrudnela. Sedim i pijem kafu sa svima njima na terasi kad osetim neke male ruke na mom kolenu.

- Tata? - zove me Andrija.

- Molim sine?

- Nađa me nervira. Ona mora uvek da bude u pravu. Gađala me je blatom i onda sam je počupao pa me je ujela. Vidi. - i pokaže mi otisak zuba na njegovoj ruci.

- Bolje da joj nisi vratio. - kažem i poljubim ga u ruku gde ga je Nađa ujela.

- Ali nervira me. Samo priča i smeje se. - buni se.

- Tako sam ja mislio o tvojoj majici, pa sam se zaljubio. - kažem.

- Bljak. Idem da se igram. - kaže Andrija.

Videćemo mi kad porasteš da li će biti bljak.

- Igraj se još malo i budi dobar prema Nađi, pa idemo kući. - kaže Mia.

- Ali Nađa je tako iritantna. Samo se smeje.

- Pa i treba da se smeje.

Čujemo Nađu kako se ponovo smeje, pa kad je videla Andriju samo se isplazila, pa i on njoj.

- Vidiš. - kaže Andrija.

Poljubi ga Mia u obraz i on obriše.

- Biće na oca. Manijak. - kaže mi Mia.

- Ali imaće tvoju dušu. - kažem nežno i poljubim je.

- A ova devojčica će da bude na tebe. - pomazim je po stomaku.

Da. Saznali smo pol deteta i biće devojčica, naravno. Srećan sam čovek. Firma je i dalje u cvatu. Samo sam morao da zaposlim neku Miinu drugaricu kao asistentkinju, jer me je gađala papučama kada sam posle nje zaposlio neku devojku godinu dana mlađu od nje.

Mia je sada reklamni kreator u mojoj firmi. Nije dobila taj posao jer je postala moja žena, nego je svojim trudom i radom stekla taj posao i u firmi svi to znaju i jako je poštuju. Niko se nije bunio zbog moje odluke, čak su me i podržali, jer je Mia kreativna, profesionalna i razumna osoba.

Srećan sam jer sam našao mir. Dobiću još jedno dete, koje će da ima divnu majku. Imaće nekog od detinjstva kao i Andrija što ima i naravno biće voljeno. Andrija je bio jako srećan kada je čuo da će dobiti brata ili sestru.

- Ja bih više voleo batu, ali može i seka. - rekao je pre nedelju dana.

Jednostavno osećam se ispunjeno. Sve imam. Porodicu, prijatelje, karijeru. Drago mi je što sam upoznao svoju ludaču i što sam uspeo da je zadržim.

Došlo je vreme da se oprostimo sa Vukom i Miom. Ja sam uživala dok sam pisala, smejala sam se sa njima i u početku sam i sama bila ogorčena na Vuka. Nadam se da vam se priča svidela. ❣️

Sada počinjem sa pisanjem druge priče "Savršena igračka".

Vaša Emotivnaaa