Soba 315🔚

XII

Mia

Ustala sam prilično rano. Negde oko pola šest ujutru. Sada sedim na terasi u svojoj majici, a napolju ima sigurno 5 stepeni ako ne i manje, pijem toplu čokoladu i razmišljam. Znam da me je Vuk bukvalno uneo u stan i presvukao. Opet me je video golu, tačnije polugolu. Nije mi jasno zašto me samo nije ostavio na krevetu u stvarima? Ne mogu da zaboravim snažne muške ruke, koje su me nosile i koje su me opet dodirivale, i koje su mi, što je najgore, prijale. Nerviram se jer mi prija njegov dodir i jer je opet video moje telo, a drago mi je što me je doneo do kreveta i što me nije ostavio u haljini u kojoj mi sigurno ne bi bilo udobno. Zašto mi je posvetio toliko vremena? Pitaću ga kada odem na posao, jer je ovo razmišljanje štetno po moje zdravlje. Trgnulo me vibriranje mobilnog. Vidim da mi je Darija poslala poruku.

Dođi kod Andree brzo!

Uzela sam sive trenerke i brzo sam izašla iz kuće. Nadam se da se ništa loše nije desilo. Ušla sam u auto, nagatila gas i za 5 minuta sam bila ispred Andreine zgrade. Pozvonila sam na njena vrata i otvorila je Darija.

- Šta se dešava? Čim si poslala poruku sam potrčala da se obučem i da dođem.

- Uđi u sobu i vidi. - rekla je Darija umorno.

Ušla sam u Andreinu sobu i videla sam je kako sedi na krevetu uplakana.

- Šta je bilo mačko? - nežno sam je upitala.

- Ja...Ja...Ja...sam... - pa je počela da plače.

Zagrlila sam je. Znam da joj prija zagrljaj. Pogledala sam u Dariju koja je stajala na vratima, ali ona je samo odmahnula glavom.

- Ajde polako. Smiri se i reci mi šta se dešava.

- Ja sam trudna. - izgovorila je teško i počela opet da plače.

- Molim? Kako? - razgoračivši oči sam je upitala.

Nije mi odgovarala nego je i dalje plakala.

- Ne kapiram! Šta se desilo? Ti nisi čak ni nevinost izgubila!

Još više je počela sa plače. Uhvatila sam je za ramena.

- Dosta Andrea! Smiri se i želim sve da mi objasniš. Neću da vadim reči iz tebe. Reci mi pa da vidimo šta ćemo sa radimo.

Pustila sam je, ona je obrisala suze i udahnula. Ćutala je par minuta.

- Znaš onda kada si pijana spavala sa Vukom?

- Da?

- Ja sam tada spavala sa nekim Jovanom.

Pogledala sam je u čudu i krenula sam nešto da kažem ali je ona brzo nastavila:

- Ne prekidaj me, hoću prvo sve da ispričam. Ja sam tada spavala sa tim Jovanom. Pila jesam, ali nisam bila toliko pijana. On je zgodan i još sam bila omamljena alkoholom i otišli smo kod njega. Pitao me je da li želim, ja sam rekla da želim i pitala sam ga jel stavio kondom. Rekao je da jeste, a ja sam poverovala. Sutradan je trebalo da dobijem, ali nisam. Ajde jedan dan, dva dana, tri, četiri, pet... I šestog dana ujutru mi je bilo muka, ali se nisam obazirala na to, jer sam mislila da sam se prehladila. I danas ja odem do ginekologa da vidim zašto nisam dobila. Pregledao me je i čestitao mi trudnoću. Izgleda da nije ni stavio kondom. Tada sam zvala Dariju i ispričala joj, a ona je onda zvala tebe. Nisam vam pre rekla jer bilo mi je glupo da vam kažem da sam izgubila nevinost sa likom kojeg ne poznajem... Izvinite...

- Andrea, znaš da te Darija i ja nikad ne bi osuđivale ni zbog čega, a nećemo ni zbog ovoga. Trebalo je ranije da nam kažeš da si izgubila nevinost, ali sada nema veze. Jel ti taj Jovan rekao kako se preziva?

- Nije...

- A jel se sećaš kako izgleda?

- Pa sećam se da je bio visok, kao ja i sećam se da je imao plavu kosu. Bio je jako nežan. I izgledao je kao odgovorna osoba, ali to očigledno nije.

- Naći ćemo ga. - ubacuje se Darija.

- Da li da abortiram? - Andrea uplašeno pita.

- Ne. - kažem odlučno

- Da. - kaže Darija

Ja je pogledam začuđeno.

- Zašto da rodi dete, pritom će sama da ga odgaja i sama će sve sa prolazi, koje neće imati oca?

- Neće biti sama. Tu smo nas dve. - protivim se.

- Svejedno tom detetu će trebati otac.

- Ali naći ćemo ga! Sama si malopre rekla.

- A šta ako ga ne nađemo? Ona treba trudnoću da doživi sa mužem koji je voli i koji će biti iz nju dan i noć.

- Dete ništa nije krivo! Ako abortira ubiće nevino dete!

- Neka ona sama odluči. To je njena odluka.

Andrea je samo spustila glavu.

- Vidi, Andrea, ja se lično protivim abortusu, ali šta god da odlučiš Darija i ja ćemo biti tu. Podržaćemo te. Ali, predlažem da sačekamo mesec dana, da odlučiš i možda ćemo ga i naći.
Darija je klimnula glavom.

- Važi. Hvala vam devojke! Bila sam tako glupa što vam nisam rekla. - reče tužno.

- Nema veže mačko. Dođi.

Zagrlila sam je i rukom pokazala Dariji da se pridruži našem zagrljaju. Nekad je zagrljaj sve što treba. Grlile smo se sve zajedno dugo kad je meni zazvonio alarm.

- Jao devojke moram na posao. Uvalili su mi drugu smenu. - kažem iznervirano.

- Nema veze. - rekoše obe u glas.

Pozdravila sam se i još jednom smo se sve zagrlile i onda sam otišla na posao.
Da. Otišla sam na posao u sivoj trenerci i beloj majici, ali baš me briga.

Dragi moji evo još jednog dela!
Volela bih da mi napišete iskreno mišljenje u komentaru. Jako bi mi značilo da znam koliko vam se sviđa i šta treba da popravim.
Uživajte 💖

Vaša Emotivnaaa 💖💖💖