Soba 315🔚

X

MIA

Ulazim i dočekao me jedan mladić koji me je odveo do našeg stola. Sto je mali, okrugao taman da se stave pića na njega. Mladić me je pitao za piće, ja sam naručila koka kolu i on je otišao.
Nakon što je mladić otišao, do mene je došao jedan muškarac, visok, zgodan, plave kose, u beloj košulji i teget farmerkama.

- Kako se zovete?

- Mia, a vi ste?

- Ja sam organizator ove večeri, Lorenzo.

- Vi ste naš partner. Ja sam asistetkinja Vuka Kalinića.

- On nije došao? - pita namršteno.

- Doći će... Ovaj... Njegovoj majici se slošilo, pa će kasniti.

- O razumem. - kaže olakšano.

- Vi ste iz Italije?

- Da, da li Vi znate Italijanski?

- Znam pomalo.

- Sei molto bella e vorrei conoscerti meglio. (Vrlo ste lepi i želeo bih bolje da vas upoznam.)

- Grazie, spero che ci conosciamo meglio. ( Hvala vam, nadam se da ćemo se nekad bolje upoznati.)

On se nasmeje i krene da kaže opet nešto, ali nas prekida Vuk koji se nakašljao iza nas. Okrenula sam se ka njemu. Tako je seksi sav u crnom. Crna košulja i crne farmerke, savršen spoj. Bože Mia može biti savršen koliko hoće, kad je kreten.

- Izvinite što kasnim, imao sam...

- Šefe, rekla sam gospodinu Lorenzu da vašoj majici nije bilo dobro. - panično se nadovezujem.

- Nadam se da je vaša majka dobro. - progovara Lorenzo.

- Naljuto bih se da kasnite zbog nečeg drugog, jer je ova dama sama došla. - gleda u mene, zatim me ljubi u ruku i odlazi.

- Vidim, slagala si da mojoj majici nije dobro, kao što si za svoju slagala kad si dolazila na razgovor za posao.

- Ja...

- Šššš... A i baš si se sprijateljila sa njim. - strogo kaže.

- Svrha izložbe je da se sprijateljimo sa svima. I zašto si me ispalio, preko jedne poruke, jednom rečenicom!? - Iznervirano dodam.

- Ti si asistent, ja sam šef, ali vidim da si se sa partnerom firme baš zbližila. Koliko se poznajete? 2 minuta? - pita iznervirano

- Žnači to je problem. Nisi hteo da neko pomisli da smo zajedno, da si sa jednom astentkinjom. Mrzim te, manijače.

Izložba je počela i već je dosadna, ali su je uradili na kreativan način. Pila sam kolu.

- Piješ kolu?

- Da. Neki problem možda?

- Ne, nego koja devojka još pije kolu na ovakvoj izložbi? - pita začuđeno.

- Ja. - drsko odgovorim i okrenem glavu.

Izložba se konačno završila i puštena je muzika, svi su igrali na podijumu, a ja sam se samo njihala za stolom. Vuk je stajao tu i samo ćutao. Počela je muzika za ples. Očekivala sam sa će bar iz poštovanja, da me pita za ples, ali to nije učinio. Manijak.

- Sa kime si došla? Mislim, ko te je dovezao?

- Drug. - kratko odgovorim.

- Aha. Drug. - ponovi i ućuti.

Prilazi nam Lorenzo.

- Kako se provodite?

Vuk nije odgovarao.

- Lepo. Atmosfera je mnogo lepa. - brzo sam rekla.

- Sei pronto per un ballo? (Jeste li za ples?)

Pogledam u Vuka, koji me ubija pogledom i odmahuje glavom.

- Ovviamente. (Naravno.) - odgovorim uz osmeh.

Odveo me je sa igramo. Ovaj čovek je jako kulturan i lep. Pričali smo na italijanskom.

- Vi baš dobro znate Italijanski?

- Moja mama je učila, pa sam i ja sa njom.

Nasmejao se i još me približio ka njemu. Pogledala sam u Vuka, koji kipi i osmehnula sam se, da izgleda kao da se osmehujem Lorenzu. Vidim krajem oka kako Vuk dolazi do nas.
- Posso chiedere alla mia ragazza di ballare? (Mogu li svoju devojku da zamolim za ples?) - pita iznervirano.

Ja razgoračim oči i krenem nešto da kažem, ali me on preseče pogledom.

- Non sapevo che fosse la tua ragazza. (Nisam znao da je vaša devojka.) - uplašeno kaže.

Lorenzo ode, Vuk me vuče ka izlazu, a ja ga ubijam pogledom.

- Manijače, nisam tvoja devojka!

- Znam da si htela da ga se otarasiš.

I jesam iskreno, lep je i kulturan, ali dosadan.

- Nisam htela da ga se otarasim, sviđa mi se čovek. - slažem.

- Ne, ne sviđa ti se.

- Da, sviđa mi se. - inatim se.

Došli smo do auta i on me pustio.

- Manijače, šta hoćeš više?! Prvo me ispališ, jer bi ljudi mislili da smo zajedno, a sad me vučeš za tobom kao kuče! A ne shvataš da se ne vrti svet oko tebe!

- Divljkušo, smiri se. Nemam šta da ti objašnjavam niti da se pravdam!

- E pa ne moraš, skloni se od mene! Idi!

- Ideš sa mnom!

- Ne idem!

- Ideš!

- Zovem taksi! Ne pada mi na pamet da uđem sa tobom u auto!

Zvala sam taksi, nema ni jedan slobodan.

- Eto ti! Sad ulazi!

- Neću!

Pozovem Andreu, ne javlja se. Pozovem Daruju, ne javlja se. Pobogu šta je sa njima? Gde su sad kad mi trebaju?

- Ulaziš sa mnom sada! - strogo podvikne.

Bez reči uđem u auto, ljuta. Odlučim da upalim radio i pusti se pesma "Bože, brani je od zla" od Toše Prosekog. Pevala sam nečujno, osetila sam da me krajem oka posmatra i kroz mene su trnci prolazili, gledala sam kroz prozor, nisam htela da pričam sa njim i ubrzo sam zaspala. Osetila sam nečije jake ruke, i jak muški miris. Jače sam ga stegnula i prislonila svoje lice na nečije čvrste grudi, posle sam osetila hladnoću, ali onda toplotu i opet isti muški parfem, ali ni u jednom trenutku se nisam probudila.

Novii deo❤️
Hmmm... Kakav je ovo Vukov izliv bio? Zašto Miu on toliko nervira i želi da mu kontrira?
Vote i com.

Vaša Emotivnaaa💖💖💖