Soba 315🔚

IV

MIA

Budim se. Ovaj put u svom krevetu. Uzimam telefon da vidim koliko je sati. Jaoj! Kasnim! Ne! Brzo ustanem, operem zube, oblačim belu košulju dugih rukava, sa crnim tufnama i uske crne farmerke. Pustim svoju ravnu, smeđu kosu i samo se očešljam, obuvam bele nike patike, uzimam ključeve od auta, moj CV i brzo izlazim. Moj auto nije neki BMW, Porsche ili Audi, nego je siva Corsa. Stizem i pogledam u sat. Dobro kasnim 20 minuta, moraću da slažem nešto. Znam, kao srednjoškolka sam, ali šta ću, takva sam. Pogledam spoljašnji izgled zgrade, sva je od stakla, vrata su kao ona u supermarketima i na njima je ugravirana bela traka sa nazivom firme. "Sunce" . To reklamna firma u kojoj ću, nadam se, početi da radim kao asistent. Ulazim unutra i odmah desno vidim malu čekaonicu koja sadrži stakleni stočić i dva dvoseda, a pravo ugledam devojku za pultom pa odem do nje.

- Zdravo! Ja sam Mia Stanković, došla sam na razgovor za posao. - Kažem vedro.
- U redu. Samo da pogledam. Kasnite 20 minuta. Bojim se da morate da dođete drugi put. - Rekla je profesionalno, ali ravnodušno.
- Izvinite, ali mojoj majici se jutros slošilo, morala sam da je odvedem u bolnicu i da sačekam rezultate. - Napravim tužnan izraz lica i kao obrišem obraz, da misli da sam pustila suzu.

- Ou! Nadam se da je sve u redu. Sačekajte, da proverim da li još uvek možete da uđete. Sedite ovde u čekaonici, ne radi nam telefon danas, pa moram da odem da proverim.
- U redu.

Kažem i odem da sednem. Još sam razgledala taj deo. Pored pulta sa leve strane su stepenice, a sa desne tri lifta. Pult je crne boje, a ugravirano ime firme je bele boje. Na plafonu je bilo dosta LED svetala koja nisu virila plafona, nego su bila u plafonu. Dok sam gledala u plafon, prišla je devojka koja je bila za pultom.

- Objasnila sam vašu situaciju i opravdano je. Možete ući. Idite na peti sprat, poslednja vrata desno, i daću vam jedan prijateljski savet. Potrudite se da ne kasnite, jer šef to ne dozvoljava, osim u hitnim situacijama. - Nežno mi je rekla, pa se nasmešila i dodala:
- Nadam se da ćete dobiti posao!
- Hvala! Obavestiću vas! - Kažem razdragano.

Ulazim u lift, kliknem dugme za peti sprat i nakon par sekundi izadjem. Dobro, rekla je poslednja vrata, Da li  je rekla desno ili levo? Joj Bože! Valjda je desno. Vrata su drvena, oivičena crnim metalom, osim poslednjih. Dolazim do njih i setim se poslednja vrata desno. Pokucam i čujem ženski glas. Uđem i zateknem stariju ženu koja sedi za drvenim stolom na kojem je, u sredini, monitor od kompjutera, a sa strana razni papiri.

- Dobar dan! Izvinjavam se opet što kasnim tako dugo. - Progovorim profesionalno koliko god sam mogla, ali nešto ne verujem da sam ostavila utisak profesionalnosti.
- Dobar dan, dete! Shvatam tvoju situaciju, ali to više ne sme da se ponovi. - Na ovo samo klimnem glavom, a ona nastavi:

- Daj mi svoj CV i reci mi nešto o sebi i zašto baš ovde želiš da radiš? Šta je tvoj san?
Dajem joj CV, na trenutak se zbunim, jer očekivala sam sa ću morati da kažem nešto o sebi, ali ova dva pitanja nisam.

- Ja sam Mia Stanković i imam 23 godine. Na završnim sam master studijama. Iskustvo sam stekla radeći u jednoj firmi Jo life, mislim da znate koja je. U kojoj sam dala otkaz zbog master studija, jer su mi u ovom gradu. A ta firma je daleko. Što se tiče sna, volela bih da budem, reklamni kreator. Ovde sam htela da radim, jer želim da ostvarim taj san, počela bih kao asistent, nije to loš posao, zadovoljna sam i sa tim, ali težim da ostvarim snove, čak i ako postoji mala mogućnost, a ovo je najbolja firma, gde rade sposobni ljudi koji mogu da me usmere.

Završila sam govor, a ona me je prvo bezizražajano pogledala, a zatim se toplo nasmejala.
- Dobro došla u našu firmu Sunce. Danas ću ti objasniti šta sve treba da znaš, a od sutra počinješ sama da radiš. Posećivaću te ponekad, da vidim kako ti ide. Danas šef nije tu, ali sutra će biti. Sada idi na pauzu za ručak, imaš sat vremena. Očekujem da ne kasniš.
- Hvala Vam! - Srećno sam rekla, potom izašla iz kancelarije.

Odmah sam otišla do devojke za pultom.
-Dobila sam posao! - Srećno sam uzviknula.
- Čestitam! Nadam se da ćeš se uklopiti! Ja sam Tijana. Drago mi je! - Rekla je srećno.
- Moje ime znaš! I meni je drago što sam te upoznala!
Rekla sam, a onda su došli neki ljudi sa kojima je morala da priča, a ja sam otišla na pauzu za ručak.

Još jedan deo!
Šta mislite kako će se Mia snaći na novom, ozbiljnom poslu?
Vote i com. ❤️

Vaša Emotivnaaa💖💖💖