*flashback*
Draco:"Dogovoreno, oduvijek sam mislio da niste covjek koji se bas sali.."
Sirius:"Oh, Draco, hahaha, kod mene je sve neozbiljno!"
Ja:"Naviknut ces se na njega, Draco hahaha!"
Sirius:"Ja sad moram nazad, vidimo se uskoro!" Pozdravili smo se s mojim tatom, a Draco i ja smo otisli spavati, nikad sretniji.........................Fred's POV
Sjedio sam u sobi sa Georgeom, bilo je dosadno, a sobom je prevladavala tisina.
Ja:"Hej, George?"
George:"Da?"-rekao je malo uznemireno, cudno se ponasa ovih dana..
Ja:"Gdje je Ron?"
George:"Ja, uhm, od kud ja da znam.."
Ja:"Pa izgleda kao da znas, skrivas mi nesto, osjetim to, blizanac si mi!"
George:"Freddie, moramo spasiti Rona.."
Ja:"MOLIM?KAKO TO MISLIS, GDJE NAM JE BRAT?"
George:"Neki dan...Tom mi je dao nesto da popijem i to me je zacaralo i nagovorio me da otmem Rona i da ga strasimo sa paukovima, mislio sam da ce to biti lazni paukovi, ali su bili pravi, pokusao sam pomoci Ronu ali Tom je opet poceo upravljati mojim mozgom i nisam mogao...Freddie....oprosti mi!"-poceo ke jako plakati, a ja sam ga zagrlio.
Ja:"Georgie...sve je uredu, spasit cemo ga, obecajem ti, Riddle nam ne moze nista! Ne ljutim se na tebe, nisi znao sta radis..."
George:"Hvala ti.."
Ja:"Sad mi reci gdje je?"
George:"Dole u podrumu od skole.."
Ja:"Idemo!"
Ustali smo i brzo obavijestili profesoricu McGonagall i jos neke od nastavnika.Ron's POV
Budim se po ne znam ni ja koji put, paukova nema, ajme hvala Bogu...
Sjedio sam na uzasno hladnom podu, svezan, gladan i zedan, nista nisam jeo, ubit cu tog Riddlea, ako me iko nadje ovdje...odjednom sam cuo otvaranje vrata i saptanje.
Ja:"KO JE TAMO?"
"To smo mi Ron!"-cuo sam jako poznat glas, bio je to Fred.
Ja:"FRED! NAPOKON! HVALA!"
Fred:"Ne brini se, sad cemo te osloboditi, ajme kako si blijed!"-odvezao me je i zagrlio.
Ja:"Jedva sam cekao da me neko dodje spasiti, umro sam od straha zbog onih paukova!"
McGonagall:"Sad smo mi tu, Ron, ne brini, idemo!"
Ja:"Gdje je Tom?"
George:"Prvo, oprosti mi zbog svega, bio sam zacaran i nisam znao sta radim, a Tom je gore sa Mariom, njoj smo sve rekli i ona ga zadrzava."
Ja:"Sve okej Georgie..okej, idemo, brzo!"Maria's POV
Fred i George su dosli do mene i rekli mi sve sto se desili, nisam mogla vjerovati i odamh sam otisla do Toma.
Ja:"TOM RIDDLE! JESI LI TI IKAKO DOBRO?"
Tom:"O cemu ti?"
Ja:"DOBRO TI ZNAS O CEMU JA, KIDNAPOVAO SI RONA I STRASIO GA PAUCIMA! STVARNO NISI NORMALAN!"
Tom:"Maria...ja sam uzasna osoba..."-pao je na pod i briznuo u plac
Ja:"Tom..."
Tom:"Boli me sve, Maria, nisam dobro nikako i ne znam sta da radim! Maria, zelim te, tebe zelim..lud sam za tobom i volim te!"
Ja:"Ali Tom...joj...ne mozes samo tako otimati ljude i igrati se njihovim strahovima...volim i ja tebe ali ako se ne popravis, izmedju nas nikad nista nece biti..."
Tom:"Znam...gle, obecevam ti, idem se sad ispricati Ronu i Georgeu i svima! Ali ti mi oprosti, molim te!"
Ja:"Razmislit cu..."
Tom je otisao da se isprica svima, bili je tesko ali je uspio i nece odraditi kaznu.. sutra je zadnji dan u Hogwartsu..biti ce uzasno, toliko sam se navikla ovdje, ovo je moja kuca...Gabi's POV
Bila sam sama u sobi, lezala na krevetu i razmisljala sta cu raditi kad sutra odem kuci..zauvijek..pocela sam plakati jer vise nikoga od ovih osoba necu vise vidjeti i falit ce mi svi...vrata sobe su se pocela otvarati, ali se nisam obazirala. Osjetila sam da neko sjeda na krevet i stavlja ruku na moje rame, okrenula sam se i vidjela Greysona.
Ja:"Greyson? Sta ti radis ovdje?"-rekla sam zacudjeno.
Grey:"Ja..Gabi...izvini, dosao sam ti se ispricati...izvini za sve sto sam ti ucinio, jednostavno mi se svidjas i volim te..."-pricao je, ja sam gledala u njegove predivne oci i usne, nisam mogla izdrzati pa sam ga prekinula poljupcem.
Ja:"Ne moras vise nista reci, volim i ja tebe!"-rekla sam kroz poljubac.
Grey:"Znao sam da me obozavas!"
Ja:"Hahaha sta ja mogu!"
Zabavljali smo se tako, noc je pocela da se spusta, a Greyson je otisao u svoju sobu.Draco's POV
Ja:"Malena...sutra se vjencamo, jesi svjesna?"
Olivia:"Da..ajme, sad cu biti Olivia Malfoy hahaha!"
Ja:"Jel ti to mislis da je moje prezime smijesno?"
Olivia:"DA JESTE!"-znao sam da me namjerno izaziva, poceo sam je skakiljati, a ona je govorila da prestanem, pa sam ipak stao hahah.
Olivia:"Draco, volim te!"
Ja:"Volim i ja tebe, Olivia!"-poljubio sam ju, kad su svi usli u sobu.
Fred i George:"UHUUUUU KO SE TO VOLIIIII!!!"
Harry:"DRACO I OLIVIAAA LALALALAAA!!"
Ostali smo do kasno budni, pricajuci i smijajuci se, sve ce mi ovo faliti...sva ova predivna, namsijana lica, sta smo sve prosli zajedno, borili se jedni za deuge, svadjali se, grlili...najgore je kad dodje vrijeme za zbogom ili mozda dovidjenja...
Olivia:"Ljudi, zapravo, obitelji moja, hvala vam na svemu sto ste ucinili za mene, hvala vam za sve oredivne dane koje smo proveli zajedno! Falit cete mi!"
Svi su poceli plakati i grliti se i tako smo zavrsili nasu vecer..................................Meni je pretesko da zavrsim ovu pricu, stvarno, ali evo dosao je i taj dan da i njoj dodje kraj, iskreno nisam imala vise toliko ideja pa sam morala nekako zavrsiti, ali zato zapocinjem novu pricu i nadam se da ce vam se svidjeti, a sad, hvala vam na citanju i podrsci, volim vas sve!!❤❤❤🥺🥺🥺
YOU ARE READING
Hladan Dodir
FanfictionPriča o kćerki Sirius Black-a po imenu Olivia Black, dolazi u sred 7.godine u Hogwarts, ono što je čeka tamo neće biti nikako lako za nju, ako želite znati, čitajte moju priču, hvala❤❤ P.S. Sirius i Narcissa nisu rođaci u mojoj prici😊