Carmen

Druga glava

Ujahao sam u veliko dvorište u sumrak, spustio sam se s konja kad mi je prišao mlađahan dečko kovrčave kose. Zasigurno je bio par godina mlađi od mene, ali opet vrlo ozbiljan i pedantan.

˝Ti si sigurno Bruno, gazda te očekuje. ˝ zašto bi me Rudolf toliko čekao? Po putu su mi rekli da je direktno otišao u moju kuću kad je išao kroz selo. Što je to toliko interesantno? Izgledam li kao dobar rob? Mislim da ne. 

˝Ja sam Bruno. ˝ kimnuo je potom me poveo popločanim puteljkom do velike kuće koja je izgledala poput nekog dvorca. Bila je tako hladna na izgled, ali opet lijepa. Odisala je čistom elegancijom no njeni zidovi kao da su me gurali i zatvarali u ponor tamnog dijela moje egzistencije. Tlo kao da mi je drhtalo pod nogama dok sam hodao za momkom prema nekoj od prostorija koje je skrivala ta kuća. 

Rudolf je sjedio u prostoriji velikoj kao moja kuća za čvrstim bukovim stolom u kožnoj fotelji. Zastao sam, razgledavši oslikane zidove. Dakako da se radilo o radnoj sobi koja je stvarno bila vrhunski ukrašena no opet nije odisala Rudolfovom osobnošću. Nije on bio ovako šaren niti slikovita osoba. No, možda se i varam. 

˝Ipak si odlučio doći..˝Rudolf se naglo oglasio kad je momak napustio prostoriju.

˝Jesam. Želim raditi za vas. ˝ odlučno sam odgovorio na što je zadovoljno kimnuo. Nisam imao dobar osjećaj, taj nelagodan osjećaj u trbuhu se stvarno poigravao s mojom glavom. Što ne bi moglo valjati s ovim poslom? 

˝ Tražio sam dugo vrijednog radnika koji zna raditi još poslova..˝ ovo je donekle bio odgovor na moja pitanja. 

˝ Onda dobro. ˝ trgnemo se obojica kad visoka žena zlatne kose uđe u prostoriju. Ovo mu je mogla biti supruga. 

˝ Rudolf, ideš na večeru? Tko je mladi gospodin?˝ pomalo posprdno me odmjerila potom pogledala Rudolfa. 

˝ Dolazim, samo da završim razgovor s Brunom. On će raditi s konjima. ˝ pokazao je glavom na mene na što se ona nasmiješila i odmjerila me. Uputim joj jedan šeretski osmijeh na što mi ona potajice namigne. 

˝ Ovo je moja supruga Miranda. ˝ Rudolf se osmjehne na što uljudno kimnem. 

˝ Ujutro dođi i potraži istog onog malog koji te doveo ovdje, njegovo ime je Robert. On će ti sve pokazati. Vidimo se sutra. ˝ izvio je kut usne u osmijeh i poveo svoju ženu van iz radne sobe. Malo sam se prošetao po toj velikoj sobi i pogled mi je pao na fine kubanske cigarete. Ovo dugo nisam vidio, ali nisam se mogao oduprijeti. Polako sam uzeo jednu i stavio je u džep svojih hlača. 

˝Spreman za pokret?˝Robert me iznenadi kad se pojavi na vratima na što kimnem i krenem van. 

˝Otkud ti ovaj konj?˝sumnjičavo je upitao kad je bolje vidio konja kojim sam dojahao. 

˝Moj prijatelj ga je kupio kod vas danas, razumijem tvoju sumnjičavost. ˝ penjem se na konja dok  me mali nastavlja začuđeno promatrati.

˝Što je mališa? Ujutro budi tu da te lakše pronađem. Nemoj da moram prevrnut cijelo imanje da te nađem. ˝ šaljivo kažem i krenem kući. Nisam ni htio razmišljati što me sad čekalo kod kuće, fokusirao sam svoje misli na kubanku koju sam čuvao u svom džepu. Jedva sam čekao osjetiti taj savršeni okus, udisati taj dim. 

Kući sam dojahao sporije jer se nisam htio žuriti. Bio sam gladan no htio sam preskočiti večeru i očeve ispade. Ulazim u kuću u kojoj je muk što me začudi. Polako hodam po kući kad netko zalupa na vrata kao da ga vragovi jure, otvorio sam i ugledao uplakanu susjedu. Haljina Tommyjeve mame je bila umrljana krvlju i poderana na prsima.

˝Teta Anne?˝ zbunjeno sam je pogledao, stojeći tamo na vratima. Bacila mi se u zagrljaj i zajecala.

˝ Bruno, ne znam kako da ti ovo kažem.. ja sam još u šoku. Sve se tako brzo izdogađalo, ja ne znam..˝ blijedo je nabrajala no ja nisam mogao čekati više. Gdje mi je majka? Mogao sam samo misliti o najgorem dok je ona ovako stajala ispred mene.