Carmen

Treća glava

Cijelu noć sam prosjedio u kuhinji, ispijajući gorku tekućinu koja mi je tako prokleto prijala. Osvijestio sam se tek pred zoru kad sam shvatio da bi trebao krenuti prema Rudolfovom imanju. Tommyju sam vratio konja pa sam bio osuđen na hodanje, a i nisam ga htio buditi ovako rano. Tommy je radio u gradu pa je mogao malo kasnije na posao. 

Umio sam se i presvukao te pojeo nešto kruha što je ostalo, zaboravio sam jesti što je čudno. Zaključao sam ono malo kuće što imam potom krenuo putem prema Rudolfovu imanju. Hodao sam brzo jer se jutarnji mraz zabijao u moje tijelo poput otrovnih strelica.

Kad sam stigao, Robert me već čekao na ogradi. Nasmijao sam se i ušao u dvorište kad su veliki psi snažno zalajali. 

˝ Ne boj se, nisu oni opasni. ˝ govori mi, pokazavši glavom na pse u ograđenom području. Kimnuo sam i pošao za njim prema jednoj od gospodarskih kuća. Nas dvojica smo ušli u onu najveću gdje je sjedilo još pet muškaraca. 

˝ Ovo je Bruno, novi konjušar. Bruno, ovo su Spike, Diego, Aiden, Marcus i Anthony. ˝ predstavio mi je muškarce koji su me jednoglasno pozdravili. 

˝On je konjušar, možda mu se posreći s plemkinjama. ˝ Spike kaže na što svi prasnu u grlen smijeh, nasmijem se i ja. Svi kažu da konjušari imaju najviše sreće u ljubavi. No, ja ne bih htio izgubiti posao zbog male avanture s plemkinjom iako su zasigurno prekrasne. Možda malo previše pristojne i ukočene. 

˝Odakle si došao?˝ Diego me upitno odmjerio na što sam uzeo šalicu čaja koju mi je Robert pružio potom odgovorio: 

˝Mousehole, jako blizu. ˝ 

˝ A baš si miš, vidi se na tebi. ˝Diego se posprdno nasmije na što ga mrko pogledam. Što je njemu? Ne želim probleme s nikim no ako me bude provocirao, ne garantiram da se neće dogoditi neka neugodna situacija. 

˝Diego, začepi. ˝ Spike ga prijekorno pogleda te izađe van s cigaretom u ustima. 

˝Ne slušaj Diega, on je vrtlar ovdje i uvjeren je da je najljepši muškarac na imanju. ˝ Robert odmahne rukom na što se podsmjehnem. 

˝Čini se da je dobio konkurenciju. ˝ samodopadno se nasmijem. Ispio sam čaj, zapalio cigaretu kad me Robert odveo do staje. Bilo je osam konja unutra, nisam mogao odabrati najljepšeg. Trkaći konji, tako lijepi i elegantni. Stvarno su se uklapali u njihovu plemićku obitelj. 

˝Roberte, koliko ti imaš godina?˝ upitam ga na što se on nasmije. 

˝Petnaest, zašto?˝

˝Otkud ti ovdje s petnaest godina?˝ začuđeno ga upitam. Trebao bi biti kod kuće s roditeljima. Robert se blago nasmiješio i naslonio se na ogradu kraj jednog crnog konja. 

˝ Otac mi je poginuo od udara groma dok je mama bila trudna, moj otac je bio Rudolfov najstariji sin. Mama je bila kuharica u njihovoj kući i ona i otac su se spetljali jako brzo. Mama mi je pričala o njemu, rekla je da ga je jako voljela i da je on jedva čekao da rodi. Otac je imao dvadeset godina kad je uznemiren otišao na jahanje nakon što je Rudolf saznao za njegovu aferu s mojom majkom koja je tad imala svega osamnaest godina. Mama je bila siroče od rođenja i ovaj posao je čuvala kao oko u glavi jer je imala siguran smještaj i hranu. Rudolf je otkrio moje roditelje dok su planirali bijeg, majku je zatvorio u podrum dok je otac bio slobodan no nije se smio udaljiti od imanja. Jahao je po velikom pljusku kad ga je udario grom i na mjestu je poginuo. Rudolf je bio ogorčen tako da je obećao mojoj majci da ću moći raditi kod njega kad napunim dovoljno godina. ˝ završio je priču, slegnuvši ramenima. Djed mu je pa mu samo ponudi da radi kod njega? Iskreno, dosta neljudski. Trebao im je dati sagraditi nekakvu kuću i ponuditi potrebnu pomoć.