▪︎RUŽA▪︎ ZAVRŠENA

9

"Mari pobogu smiri se"-umirivala me moja sestra. Ona će uvijek bit moja sestra bez obzira na sve.

"Teško mi je,Iva"-progovorila sam. Sve me je počelo stezati. Zašto ja?

"Ispričajm mi sve polako"-rekla je. Udahnula sam duboko i krenula joj pričat.

"Ja nisam tvoja sestra. Ja sam tvoja rodica. "-rekla sam. Samo je otvorila usta.Šokirala sam je.Znam.

"Molim?!"-iznenadila se. I ja sam sama bila šokirana.

"Moja biološka majka me ostavila tetki Mariji jer oni nisu mogli imat djecu 5 godina. I pošto je moja majka tad bila maloljetna ostavila me svojoj sestri i pobjegla za svojim dečkom. Oni su se vjenčali kasnije i dobili sina. I prekjučer je došla moja majka i molila da dam krv za svog brata da ga spasim.Imao je neku nesreču,pristala sam. Jutros kad sam ustala pobjegla sam od njih ne želim ih u svom životu."-rekla sam. Mislila sam da Dimitri i ja nemamo istog oca,no očito sam pogriješila.

"Sad shvatam zašto te majka nije podnosila i zašto ti je sve branila. "-rekla je Iva. Da i ja sad shvatam. Bila sam viška i kod njih.

"Da. Jer ja nisam njena kčerka. I cviječara je moja. Vratit ću se tamo i radit samostalno bez ikoga. Živjet ću privremeno na katu iznad cviječare ionako ga nismo iskoristili "-rekla sam. Da imam već neke planove.Što se prije vratim prije ću nastaviti s svojim životom.

"Ovaj,a Kosta?Jesi riješila s njim ?"-upitala me. Što da joj kažem na to. Ni sama ne znam što je s nama. Dobio je što je htjeo.

"Jesam. Ne brini. I nemoj se motat oko kriminalaca Iva. Ne treba ti to"-rekla sam. Bolje da je upozorim na vrijeme.

"Ne brini. Ionako onaj mladi Dimitri je zauzet. Hoda s mojom cimi"-rekla je. Super.

"Znaš da ih ne poznajem"-rekla sam. Lagala sam. Bolje za nju da ne zna.

"Znaš Mari mogla bi ostat tu u Bg i krenut na fax i radit. Ti možeš školovati sama sebe"-rekla je. I to mi je palo na pamet,ali nisam sigurna u to.

"I to mi je palo na pamet,ali nemam gdje bit dok se ne snađem"-rekla sam. Pogledala me kao da mi je izrasla još jedna glava.

"Možeš biti tu budalice. Meni ne smetaš,a nečeš smetati ni Kristini"-rekla je. Znaći to je cimerica. Mislila sam da ih ima više.

"Hvala ti. Idem prvo pokupit stvari od tvojih,primit ću Marinu da radi u cvječari dok me nema"-rekla sam. Već sam smislila plan.

"Ajde požuri"-rekla je. Trebalo mi je da me neko sasluša. Izašla sam iz stana i spustila se do ulaza. Nazvala sam taxi. Izašla sam ispred čekati. Ugledala sam poznati auto kako se parkira. Što Kosta radi ovdje?Nije me valjda našao. Sklonila sam se iza zida i gledala. Neka djevojka je izašla iz auta. Plavuša. Mrzim plavuše. Kosta je izašao i otvorio gepek. Dao joj je neke vrečice i vratio se u autu. Nisu se poljubili dobro je. Djevojka je krenula prema ovom ulazu. Dok je Kosta prošo niz ulicu ja sam izašla na cestu. Ugledala sam taxi kako ide prema meni. Djevojka je prošla pored mene i ušla u zgradu. Tko je ona? To ću morati kasnije otkriti.

Sjela sam u taxi i dala mu adresu. Vozili smo se dobrih pola sata. Stigla sam ispred svoje kuće,platila sam i izašla. Ušla sam u kuću. Bilo je za divno čudo tiho.

"Marinela odkud ti?"-upitala me Marija. Pozdravila sam je.

"Bok. Došla sam po svoje stvari i riješit sve u vezi cvječare"-rekla sam. Nije vikala. Nije bila bezobrazna.

"Uredu. A gdje ideš?"-pitala me. Hmm da li se to ona brine za mene.

"Idem u Bg. Želim upisat fax i uradit nešto od svog života"-rekla sam. Pogledala me i spustila glavu.

"Žao mi je što sam bila zlobna prema tebi. Oprosti mi"-rekla je.

"Ne zmajeram vam. Hvala što ste me odhranili"-iskreno sam rekla. Da me oni nisu  uzeli,boga pitaj gdje bi završila.

"Hvala ti. Dobra si ti cura Marinela"-rekla je. Prišla sam i zagrlila je. Iznenadila se ,ali prihvatila je moj zagrljaj.

"Fino vas je vidjet u okey odnosima"-rekao je Ivo. Smiješio se.

"Hvala vam na svemu. Da nije bilo vas ja ne znam gdje bi i kako završila"-rekla sam.

"Dušo ne brini. Spakuj se i piči za boljim životom. Ovo selo nije ni za nas više,kamoli za vas mlađe"-Ivo je uvijek bio duša,za razliku od Marije. Zaboravit ću sve loše i krenut dalje.

"Hvala. Idem uzet stvari"-rekla sam. Otrčala sam u svoju sobu i izvukla kofer. Moje stvari stanu u jedan kofer,toliko o tome. Brzo sam se spakovala i pokupila svoju kozmetikicu. Nisam imala mnogo stvari i hvala bogu na tom. Sišla sam dole s koferom,Ivona je sigurno bila u školi žao mi je što se nisam pozdravila s njom.

"Jel imaš dvoljno novca?Ako ti treba imam par ušteđeni dinara i dat ću ti. "-rekao je Ivo. Nasmijala sam se. Rekla sam da je dobar.

"Hvala,ali ušparala sam za sebe dovoljno. Hvala vam. Vidimo se"-rekla sam. Zagrlila sam ih oboje i izašla iz kuće. Moj mačak Tom ostaje tu dok se ne vratim po njega.

"Dođi nam kad god poželiš. Sad smo svi mirni kad znaš istinu"-rekla je Marija. Mahnula sam ih i otišla do cvječare. Nazvala sam Marinu da dođem. Ona je žena osrednjih godina kao i moja majka. Dat ću joj normalan posao i zaposlit njenu kčerku Vesnu. Nek rade,bar je moja cvječara poznata i jako dobro posluje.

....

Opraštala sam se od svoje "RUŽE" . Toliko mi je teško napustit mjesto gdje si odrasto. Marina je bila presretna i rekla sam joj da će im plaće ići na račun i da im ide osiguranje. Nek si bar nešto zaradi i ima neku penziju kad ostari. Objasnila sam joj sve i dala joj karticu na koju će uplačivati pazar i sve. Ona i Venesa su sve brzo skopčale. Kad sam im sve objasnila napustila sam ih. Sjela sam ponovo u taxi i uputila se za Bg.

Zbogom selo,evo me Beograde!!!