"Marinela gdje je folija?"-vikala je moja majka. Za osobu koja drži cvejčaru previše se derala.Moja majka od mene je napravila svoju marionetu. Što god ona poželi ja moram ispuniti ili ću ostati na ulici.
"Mama druga ladica"-rekla sam smirenim tonom. Ne volim svoj život nikako. Zašto se dovraga ja nisam rodila u nekoj bogatoj obitelji i uživala u žiovotu. Ovo što proživljavam s svojih 21 godina niko normalan ne bi.
Ukratko ja sam Marinela. Najstarije dijete Marije i Ive Popović,imam dvije sestre Ivu 18 i Ivonu 16 one su uvijek pošteđene za razliku od mene. Imamo cviječaru i ja radim tu,dok moj otac leži u kući i odmara se. Mama je druga priča,živi teror za mene. Proganja me i na poslu i kući. Ne kukam,ali voljela bi da mogu izaći s svojim vršnjacima i provodit se. Nije problem da radim,ali mogu li malo uživat u svojoj mladosti. Nisu mi dali na fakultet uz izgovor nemamo novca,potrebna si kući.Znam da je izgovor jer moja sestra Iva se upisala na fax ona ima mogućnost,a ja nemam. Jedino što volim je moj mačak Tom i cviječe. Ponajviše obožavam ruže.
Jedan gospodin je ušao u radnju. Pozdravila sam ga. Bio je u odijelu,stariji ali zgodan za svoje godine. Nešto je razgledao po radnji i onda mi se obratio.
"Ti si Marinela Popović?"-upitao me.Čudno.Živim u malom mjestu nedaleko od Beograda. Ne poznajem ga. Nikad ga nisam vidila do sad.
"Da.Izvolite"-rekla sam. Odmjerio me. Nasmijao se.
"Došao sam po ono što si mi obečala"-rekao je. Što sam mu ja obečala?Nikad ga nisam vidila.
"Oprostite,ali tko ste vi?"-ovo mi postaje čudno. Odmjerao me.
"Oh baš sam bezobrazn. Ja sam Kosta Vučković"-rekao je.Nikad čula.
"I što želite od mene?"-upitala sam. Već sam se krenula plašiti ovog čvojeka.
"Dušo sinoć smo se čuli i rekao sam da ću doći da te upoznam. Znam protivila si se,ali nisam mogao više da čekam. "-ovaj je definitivno skrenuo. Ja se ne dopisujem. Ja nemam društvene mreže.
"Pogriješili ste. Ja nemam nikakve društvene mreže niti išta slično. "-rekla sam. Uzeo je mobitel i pokazao mi profil. Profil s mojim slikama. Odakle ovo jebo te. Ušla sam u poruke i vidila svoje slike. Od sinoć. Koji vrag?
"Što je ovo?"-bila sam šokirana. Njegov mobitel je bio pun mojih slika. Što je ovo?
"To si ti. Al vidim da ti nemaš pojma o ovome.Očito se neko zaigrao "-vidila sam da je ljut. Okey. Ja ovo moram otkriti. Ovo nije dobro.
"Ja stvarno ne znam. Ja čak i nemam mobitel. "-rekla sam. Pogledo me čudno. Da 21 stoljeće al ja nemam mobitel. Niko me ne traži,nemam prijatelje.
"Ti si stvarno čudna. Budeš li me nasankala Marinela čuvaj me se.Raspitaj se o Kosti Vuk"-rekao je i napustio radnju. Što da radim?Ovo mora da je maslo moje glupe sestre.
ESTÁS LEYENDO
▪︎RUŽA▪︎ ZAVRŠENA
Romance"Ona je moja ruža" tako je nježna i puna dobrote. Marinela Popović je cvijet. To je ono što nju čini sretnom.Ona ima cviječaru i radi punom parom u malom gradiću(selo) nedaleko od Beograda. Marinela ima dugu crnu kosu,zelene oči i pune usne.Ima savr...