▪︎RUŽA▪︎ ZAVRŠENA

11

Ustala sam u podne. Jao Marinela moraš stići na posao u 14:00. Otrčala sam u wc. Istuširala sam se na brzinu,omotala sam ručnik oko sebe i otišla do police gdje su stojale nove stvari koje mi je Kosta prošli put nabavio kad sam bila. Uzela sam hlače duboke crne i bebi rozu košulju.Obukla sam se i uzela neku jaknicu. Kosta je spavao. Kosu sam svezala u visoki rep. Prišla sam Kosti i poljubila ga u usne. Izašla sam tiho iz njegovog stana i nazvala taxi.Dok sam rekla koja je adresa,odgovorio je da stiže za minut. Izašla sam ispred zgrade,stigao je prebrzo. Ušla sam i dala mu adresu svog radnog mjesta. Stigli smo za 15 minuta,platila sam i izašla.Ušla sam u salon.

"Dobar dan"-mogu Bogu zahvalit što sam druga smijena.

"Ćao Mariii"-rekla je moja šefica. Bila je jako fina žena. I da izgledala je brutalno.

Krenula sam na posao. U međuvremenu sam poslala Kosti poruku.

"Ajde ljenguzo budi se. Uskoro ću završit s poslom"- natipkala sam mu. Odgovorio je nakon dobrih pet minuta.

"Opet si pobjegla. Nalupat ću te po guzi zbog tog."- nismo ni stigli sinoć razgovarat.

"Neko mora i radit. Jel problem da me pokupiš u osam?"-poslala sam mu poruku.

"Dolazim."- kratko i jasno. Sviđa mi se to.

Završila sam sve današnje mušterije. I za kraj denzifikovala salon. Volim kad me ujutro sve dočeka čisto. Kosta je bio ispred čekao me. Pozdravila sam gazdaricu i izašla. Ušla sam u Kostin auto i poljubila ga.

"Mogo bi se na ovo i naviknut?"-rekao je. Nasmijala sam se.

"Šta ću falio si mi"-rekla sam. Cijeli dan sam provela razmišljajući o ono sinoć.

"Idemo nešto jesti i usput razgovarat,ružo"-rekao je. Nisam dugo čula da me zove Ružom.Mislim da mi je to draži nadimak od Marii.

"Dobro"-rekla sam.

Odveo nas je u restoran. Naravno dočekali su ga kao lorda. Gospodine Vučković jeli želite ovo?Ono?.Sve da mu se uližu u dupe.

Sjeli smo za stol. Primjetila sam da je to njegov stol,očito dolazi ovdje stalno jesti. Dobili smo jelovnike. Kosta nije ni otvorio svoj.

"Meni već pripremaju hranu. Standardno"-rekao je. Ja sam naručila piletinu s nekim sosem. Mogu reći da sam i ja ogladnila.

"Primjetila sam. Očito si ovdje počasni gost"-rekla sam.

"Nisam gost. Ovo je moje,ružice"-rekao je. Oh. Mogla sam i mislit. Što on to još ima?

"Imam auto salon,klub,restoran,benzinske postaje. "-odgovorio je. Baš fino. Bogatuni .

"Super za tebe"-iskreno nisam ni znala što da kažem. Ne zanima me to.

"Nisi baš oduševljena?"-komentirao je. Ja koja sam odrasla kao sirotinja nemam što da kažem na to. Bar znam da sam čovjke.

"Fino kažem svaka čast što si to sve postigao,ali ti Kosta nisi istinski sretan. Za koga radiš Kosta?"-upitala sam. Zanima me što će mi reći.

"Imaš pravo. Radim za sebe. Sam sam svoj gazda"-rekao je. Imam pravo da nije sretan.

"Nisi me shvatio. Što će ti toliko bogatstvo?Kome ćeš ostavit?Državi?Nemoj me zezat Kosta. Obitelj Kosta. Obitelj  je temelj svega"-rekla sam. Pogodila sam ga u srce. Vidila sam po njegovoj faci.

"Nisam tako daleko razmišljao"-rekao je. Pa baci se u razmišljanje. Imaš 35 godina ni kućeta ni mačeta.

"Imaš dovoljno godina da postaneš otac"-rekla sam. Ne mora to bit njegova žena. Bitno da ima nekog ko će bit uz njega. Djeca su radost.

"Da"-kratko je odgovorio. Konobar je donio naša jela. Kosta nije ništa govorio niti komentarisao. Očito sam mu dala da razmišlja o svom životu.

Završili smo s večerom i krenuli opet u njegov stan. Od našeg razgovora Kosta ni riječ nije rekao. Čudno. Stigli smo u njegov stan. Raskomotila sam se i vratila se u dnevnu. Kosta je bio zavaljen na kauč s čašom nekog pića u ruci.

"Što sad ćeš se opijat?"-upitala sam. Nisam išla na to da se ubije u alkoholu.

"Možda si već trudna Marinela"-rekao je. Kako tako hladno mi kaže da sam možda trudna. Zar nije pazio?

"Molim?Jel me ti sad zajebavaš?"-upitala sam ga. Upisala sam fax imam planove u kojem nema mjesta za dijete. Nisam planirala djecu. Ne sad.

"Ne. Nisam pazio. Nisam želio. Ti si moja i ti češ mi rodit dijete"-rekao je. Jel on lud?Prolupao? Pa tako je kad se petljaš s mafijom.

"Ti si Kosta skroz poludio"-rekla sam. Stvarno je lud,ako misli da ću ja njemu rodit dijete. Ja nisam sposobna sebe hranit,kamoli malu bebu.

"Lud sam od prvog dana kad sam te vidio. Jedino te Bog može uzeti od mene"-rekao je. Bio je tako samouvjeren. Nisam još nikad vidila ovakvu njegovu stranu.

"Kosta znaš ko je moj otac"-pokušala sam se izvuć na Romanove. Ipak su oni moji roditelji.

"Tvoj otac je mala maca za mene. Ja sam kum Dimitriju kao garancija da ih neću uništit. Vrlo lako mogu se predomislit i reći da želim nešto bolje. Nešto njegovo"-rekao je. Jer on misli na mene. Kao njegovu kčerku.

"Ti si ludak"-rekla sam. Jao Marinela trebala si pobjeć,još se ti javila.

"Znao sam od prvog dana gdje si. Meni niko ne bježi i znam da ona tvoja sestra vrti po mom klubu želeći me  da je uzmem pod svoje,a ne zna da sam od sestre joj budući muž"-rekao je i lagano mi prišao. Moram pobjeći od njega.Muž?Ovo sve ide na gore. Bože ako mi nisi dao lagodan život,nema veze sad me spasi od ovog ludaka.

"Ne prilazi mi. Nikad neću biti tvoja žena"-rekla sam. Stavila sam ruke na njegova prsa gurajući ga dalje od sebe.

"Nemoj RUŽO dva puta da kažeš"-rekao je i uhvatio me oko struka. Vrtila sam se. Nabio me na zid toliko jako,malo je falio da ostanem bez zraka. Leđa su me bolila.

"Nemoj"-prošaputao je u moj vrat i krenuo me ljubiti. Gadi mi se. Dirao me po cijelom tijelu,a ja sam bila ukočena. Nisam htjela da mu uzvratim.

"Tako te jebeno volim"-šaputao je. To nešto nije što sam željela čuti u ovom trenutku. Uzeo me u naručje i odveo nas u sobu. Spustio me na krevet i počeo me skidati. Nisam ovo željela. Ne želim trenutno ništa s njim. Samo želim pobjeći. Zatvorila sam oči ne želeći više da ga gledam.