▪︎RUŽA▪︎ ZAVRŠENA

13

Stojim pored njega i slušam što priča ovaj matičar ili kako ga već zovu. Moji stari roditelji,moji novi roditelji,Kostini neki bliži kumovi su tu. Sve bi ovo bilo savršeno da ja nisam prisiljena na to,mogao me je jednostavno pitat i bit blaži prema meni. Isključila sam se skroz od slušanja ovi gluposti u dobru i zlu. Kakvo dobro,kakvo zlo? Jedino je meni zlo došlo. Svi djeluju sretno kao da je ovo neka bajka?A zapravo plačam dug svog oca koji me nije ni odgojio ni podigao. Dosta Mirela saberi se. Ti si jaka cura. Izdržala si ti i gore.

"Da li vi Kostadin Vučković uzimate prisutnu Marinelu Popović za svoju suprugu?"-upitao ga je matičar. Kosta me pogledao i nasmiješio mi se. Prevrnula sam očima i gledala ispred sebe. Osjetila sam kako me hvata oko struka i stišče.

"Da,uzimam"-rekao je kratko. Poljubio me u potiljak. Folirant.

"Da li vi Marinela uzimatr Kostadina Vučkovića za svog supruga?"-upitao me gospodin.

"Pa da razmislim"-rekla sam i pogledala Kostu. Nasmijala sam mu se,provocirala sam ga. Znam da ću kasnije na*ebat zbog ovog. Kosta me ošinuo pogledom. Prijeti mi pogledom hm.

"I?"-upitao me ponovo. Svi su šutili i čekali moj odgovor. Vidila sam da se Kosta krenuo znojiti. Koji bi to bauk bio Kosta poznati kriminalac iz podzemlja ostavljen na sred vjenčanja. Mlada pobjegla.

"Da,uzimam nažalost"-ovo sam posljenje prošaputala samo da Kosta čuje. Razmijenili smo prstenje i poljubili se. Svi su nam čestitali. Moja majka mi je prišla.

"Prelijepa si kčeri"-rekla je Katarina. Pogledala sam je ispod oka.

"Ne seri"-odbrusila sam joj. Niko od ovih ljigavi ljudi nije zaslužio moje poštovanje. Sve su to đubradi željni para.

"Molim?"-ostala je zatečena. Prošla sam pored nje i stala do svoje sestre Ive. Katarina je samo gledala za mnom,u šoku.

Bili smo svi na ručku. Svadbenom ručku. Sve je prošlo onako kako je Kosta zamišljao. Sjedili smo neki dobri dva sata i onda smo se razišli. Kosta i ja smo došli u naš stan. Skinula sam vjenčanicu s sebe i otišla se istuširati. Nakon tuširanja obukla sam neku laganu haljinicu i otišla u dnevnu. Kosta se negdje izgubio,ali baš me briga. Sjedila sam na kauču.

"Oh dobar dan gospođo Vučković"-pozdravila me spremačica. Klimnula sam glavom. Ne želim ni skim da razgovaram. Danas nisam raspoložena za društvo. Uzela sam mobitel i gledala neke gluposti. Ništa zanimljivo. Ušla sam na youtube. Sve neki klipovi nočne/jutarnje rutine,haul,favoriti mjeseca bože dragi niša normalno i konkretno, ne seremo mi svi pare pa da idemo po Zari ili da kupujemo kreme od 50 eura.

"Draga spakuj se"-rekao je Kosta prekidajući me u razmišljanju.

"Gdje idemo?"-upitala sam. Što je sad smislio?

"Dubai"-rekao je. Oh. Klimnula sam glavom i prišla mu.

"Što je?"-nije ni završio poljubila sam ga. Definitivno se nešto dešava sa mnom. Mijenjam raspoloženja svaki čas. Uzvratio mi je poljubac.

"Idem se spremit. Kad krecemo?"-upitala sam i dalje držeči svoje ruke oko njegovog vrata.

"Dok se spremiš.Uzmi si vrmena koliko god želiš"-rekao je. Znači on ima privatni avion. Ništa čudno.

"Okey. "-rekla sam. Opet sam ga poljubila i otišla u sobu da se spakujem. Idem u Dubai. Prvi put putujem negdje tako daleko.