▪︎RUŽA▪︎ ZAVRŠENA

7

Spavala sam s Kostom. Znate kako kažu jutro je pametnije od večeri. Definitivno se slažem s tim. Izgubila sam nevinost s Kostom,s kriminalcem. Zašto sam tako lako pala na par poljupčića.Gdje mi je pamet bila?Da li sam ja normalna?

Sjedila sam na kauču u njegovoj dnevnoj i gledala Bg. Ljudi su išli na posao. Sve je bilo užurbano,samo sam ja sjedila ovdje i čekala da se moj partner u zločinu probudi. Gadila sam se sama sebi.

Malo sam ogladnila,mogla bi nešto napravit za jesti. Otišla sam u kuhinju i prvo otvorila frižider. Uzela sam jaja,napravit ću omlet i skuhat hrenovke. Nadam se da će to bit okey. Spremila sam doručak,postavila stol za dvoje.

"Mhmmm kako je fino vidjet tako zgodnu djevojku u kuhinji"-rekao je Kosta. Ušao je u kuhinju i uhvatio me oko struka.

"Dobro jutro i tebi Kosta. Hvala i ja sam dobro"-odgovorila sam mu. Ne zna se ni fino upitat.

"Mhm dobro jutro,ružo. Nemoj bit tako sarkastična"-rekao je i poljubio me u vrat. Stisnuo me je i privukao još više prema sebi.

"Napravila sam doručak. Ja sam gladna,ti?"-rekla sam. Malo mi je nezgodno. Nisam nikad ovako nešto doživila .

"Ja sam gladan tebe. Tako si moja"-rekao je. Bože zar se muškarci bude napaljeni. Osjetila sam ga.

"Kosta molim te ponašaj se "-pokušala sam se izmigoljiti iz njegovog čvrstog stiska,ali nije mi išlo.

"Budeš li se vrtila,uzet ću te ovdje "-šaputao mi je na uho. Naježila sam se. Namjerno sam se očešala od njega.

"Ahhh Kosta hajde da jedemo"-rekla sam. Nevoljko me pustio. Sjeli smo za stol i krenuli jesti.

Više me je promatrao,nego što je jeo. Osječala sam se neprijatno. Mrzim kad me ljudi tako intezivno gledaju.

"Volim da te gledam. Sviđaš mi se,ružo"-rekao je. I što da ja sad kažem. Kako da se ponašam.

"Kad trebam ići u bolnicu?"-skrenula sam s teme. Ne želim mu tako lako reći da mi se sviđa i da sam pukla na njega.

"Sad oko podne. Ideš na pretrage i do predvečer ide hitna operacija"-rekao je. Super i onda vam više Mirela ne treba.

"Okey. Baš si me rano obavjestio"-rekla sam. Jeli smo u tišini. Nisam ništa više htjela da pitam. Želim da riješim to i da se vratim u svoje selo i nastavim s svojim poslom. Više ne moram da dajem novac svojoj teti nit ikome. Uspjet ću sama. Borit ću se za sebe. Volim biljke.Volim prirodu. Ja sam nježna duša uvjerena u dobrotu. Cvijece me nikad ne bi povrijedilo,baš kao ni mačke. Morat ću sebi nabavit još jednu mačku da Tom ne bude sam.

Kosta je ustao i otišao u sobu. Kako da se ja sad postavim prema njemu?Sigurno sam kao i sve djevojke pala na njega i njegove riječi. Moraš razmišljat svojom glavom Marinela. Moraš imat svoj stav i princip. Rasklonila sam stol i oprala suđe. Otišla sam do svoje torbe i presvukla se u traperice i bijelu majicu. Bila sam ležerno obučena. Neću da glumim nešto što nisam.

"Jesi spremna da idemo?"-upitao me Kosta. Klimnula sam glavom. Pratila sam ga. Sišli smo u garažu i sjeli u njegov auto. Ja sam promatrala grad nisam nikad prolazila ovim bogatim ulicama Beograda. Bolnica nije bila daleko od Kostina stana. Stigli smo ispred. Izašla sam iz auta i čekala Kostu da me odvede na pretrage. Ušli smo u bolnicu,dočekala nas je medicinska sestra.

"Ovo je djevojka koja će dati krv Dimitriju"-rekao je Kosta. Sestra je klimnula glavom.

"Ja sam sestra Klara. Molim vas gospođice pođite sa mnom da uradimo sve pretrage"-rekla je.

"Uredu."-rekla sam.Pratila sam je. Ušli smo u ordinaciju. Sjela sam i ispružila ruku.Sad ide vađenje krvi za analizu,a kasnije nek mi Bog pomogne.

"Dosta ličite na majku. Stvarno ste prelijepi. Dugo nisam vidila tako prirodno lijepu djevojku"-udjelila mi je kompliment sestra.

"Hvala vam. I vi ste simpatični"-rekla sam. Nisam znala što da joj kažem.

"Hvala. Vidim da ne nosite prezime Romanov vi ste izvanbračno dijete?"-upitala me. Jesam. Šta nju to briga.

"Duga je to priča. Nije za svakoga"-odbrusila sam joj. Ugh ne želim da me povezuju s mojom (ne)majkom.

"Oprostite. To je novi trač među Beograđanima. Romanovi su Rusi i jako uticajni ljudi.Gospođa Katarina je Srpkinja,ali gospodin Romanov on je Rus. "-fino je čuti da mi je majka s kriminalcem. A tko je moj otac?Rekla je da je otišao?Nije valjda da mi je Dimitri pravi brat?

"Glava me boli od tračeva. Sačekat ću ispred"-rekla sam i izašla. Ne želim slušati ništa. Čim sam izašla ugledala sam Katarinu s nekim čovjekom. Kosta je stojao naslonjen na zid. Nisam ih htjela pozdravit nit išta. Prišla sam Kosti i zagrlila ga. Trebao mi je nečiji zagrljaj. Privukao me sebi i poljubio u kosu.

"Jesi dobro?"-upitao me. Nisam se htjela okrenut prema svojoj majci.

"Dobro sam za sad. Samo želim da ovo završi"-rekla sam. Briga me nek svi čuju da mi nije stalo do njih.

"Brzo će biti gotovo. Ne brini"-rekao je Kosta. Držao me čvrsto u svom zagrljaju.

"Marinela molim te možemo li porazgovarati?"-upitala me Katarina. Okrenula sam glavu prema njoj.

"Ne možemo"-odbrusila sam joj i okrenula se. Ne mogu je gledati. Počela je jecati. Ona plače?Bože daj mi snage da preživim ovaj dan.

"Molimm te dušo"-kroz jecaj je izgovorila. Nisam je htjela slušati. Kosta me samo promatrao. Zatvorila sam oči. Ne volim kad neko plače pored mene. Mrzim to.