Ništa gore od toga kad se u poslednjoj godini srednje škole selite.I to ne samo iz jednog dela grada u drugi deo, već u drugu državu.Još gore kada iz tog grada izadjete kao najgora osoba.
Glavni trač je bio "bogata narkomanka kojoj mama i tata daju za kokain" znam, i ja obožavam ljudsku maštu. Meni je sve to bilo urnebesno smešno i iskreno me nije doticalo.
Razlog tome je bio što od ovoga nije bilo ništa istina, sem toga da imamo para.Ja jedino što sam probala jesu cigare i alkohol, čak ni travu nisam.
Istina je da sam se kretala u krugovima gde su se takve stvari radile, i istina je da obožavam da izlazim i da se zabavljam.Iako to mom ocu često smeta jer sam glavna tema naslovnih strana u novinama a to ne ide u prilog njegovom poslu, pa... nimalo.
Prosto volim život i volim da uživam u svojim godinama, volim dobar provod.Iskreno nikada nisam imala dečka, i smatram da mi ne treba.
Nekoliko puta se dogodilo da me ponese alkohol u izlasku i prosto budem sa nekim na noć, bez seksa.Volim slobodu i ne bih je menjala ni za šta.I eto, danas su moji roditelji odlučili da se selimo u Beograd.Nisam bila u Beogradu od šestnaeste godine, prošlo je skoro tri godine.
Beograd ima posebno mesto u mom srcu, taj grad ne bi mogao da zameni ni jedan na ovom svetu.
Istovremeno mi je naneo takav bol, koji neću moći zaboraviti nikada.Ovih godina sam živela u Austriji, u Salzburgu.Nije mi teško pala ova selidba, jer kao što sam i rekla nisam obožavala nešto ovu sredinu.Iako moram da priznam da su izlasci jako dobri.Škola nikada nije ispaštala zbog mojih izlazaka, pa zato se i pretpostavljam moji roditelji nisu bunili za moje izlaske.I ovako za dva meseca i po meseca postajem punoletna.
"Una, da li si spakovala sve?!"moja mama je doviknula odozdo.
"Jesam mama, jesam." umorno sam joj odgovorila.
"Dalibore, koliko puta sam ti rekla?!Da, tako se zove!I požuri treba da krenemo na avion!"
čula sam kako se mama ljutito obraća tati.Selidba iz jedne u drugu državu je jako teška, i zna da traje čak i mesec dana.Naša traje već dve nedelje i trajaće još sigurno tri, četiri dana.Veliki je proces naći ljude koji se bave selidbama i da putuju preko granice.Molim boga da se zavrsi sve to do bar polovine avgusta, jer hocu malo ovaj raspust da izlazim po Beogradu.Planiram da se iživim ovo malo raspusta šta je ostalo i posle da se uozbiljim kada krenem u novu školu, jer ima maturski.
Iako znam da se to neće desiti, već ću sigurno ludovati i u toku školske godine, nažalost ne u meri kao sada."Stefane?!"povikala sam iznenadjeno kada je moj stariji brat ušao kod mene u sobu.
Ustala sam i zagrlila ga jako, nisam ga videla tri meseca!I šta će on ovde uopšte, možda i on sa nama polazi u Beograd.Mada ne verujem ipak ima posao koji mu je ovde.
"Kako si mi nedostajala, malac moj."rekao je ljubivši me u kosu.
"I ti meni, i ti meni.."kroz šapat sam rekla i dalje ga ne puštajući iz zagrljaja.
"Jel i ti sa nama ideš u Srbiju?!"upitala sam ga sa očima punim nade naglo se odvojivši od njega.
"Zato sam došao ovde, da te vidim.Ne idem, malac, ja bih želeo ali je prosto nemoguće."
tužno me je pogledao."Stefoooo..ufff"uzdahnula sam tužno.
"Ali verujem da ćeš se i bez mene zabaviti po splavovima i klubovima.Barem ti više neću smetati da se ljubiš sa momcima u klubu."kroz smeh je dodao a ja sam se pridružila smehu.
***
I eto mene u avionu za Srbiju, i iskreno jedva čekam da stignem.Stavila sam slušalice i uzela omiljeni erotski roman da čitam.Moje mišljenje je da erotika nije ništa sramno niti neka tabu tema.Ja jedino volim da čitam erotske romane, inače volim da čitam.To sam videla od moje mame, ona takodje voli samo takve romane i to mi je drago jer sam uvek mogla sa njom da pričam na tu temu.
YOU ARE READING
Dodji mi.
Teen FictionImpulsivna, tvrdoglava i hladna poput leda Una. Hladan, svojeglav i bezobrazan Marko. Una vrtoglavo zanosna plavuša, a Marko zgodan do bola.Kada se susretnu i sukobe ove dve oluje, da li će tu pobediti mržnja, ljubav ili strast?Svako ima svoje demon...