Dodji mi.

Možda nekad

Una

Mrzim javni svet, mrzim okupljanja javna. Večeras je organizovano javno okupljanje, gde će biti i novinari a i razni poslovni i porodični prijatelji.Povod je petnaest godina otvaranja privatnih bolnica moje majke.
Kuća je puna stilista, šminkera i ljudi koji su naša bliža rodbina.Strina i stric, zajedno sa Anom i Mihajlom, njihovom decom.Tetka i teča sa Filipom i Marijom, svojom decom.Ana i Marija su dve godine mladje od mene, Filip je godinu stariji od Stefana a Mihajlo je mladji jednu od Stefana.Sve u svemu nismo bliski ni najmanje, jedva se vidimo dva puta godišnje. Ne mogu reći da mi je krivo, ali nisam baš ni najsrećnija zbog toga što smo toliko otudjeni. Tetka je uvek bila ljubomorna na mamin uspeh, kada god bi mama otvorila neku novu bolnicu tetka bi komentarisala da to nije pravo vreme i da neće dobro proći.Mama je ipak sve to ignorisala i evo sada šiju za tetku najskuplju i najbolju haljinu, jako cenjeni stilisti, kao i za razmaženu malu Anicu.Povraća mi se, bukvalno je ne podnosim!Zamolila sam Mag da dodje večeras i da mi pomogne da preživim veče sa ovim snobovima, mislim na Anu i Mihajla.
Za Filipa i Mariju nemam ništa loše kao ni dobro da kažem, prosto ne komuniciramo a oni imaju normalno ponašanje.Iznajmili smo Vilu Jelenu, tu će se proslaviti veče.

Zvoni mi telefon i vidim Magdalenino ime, zahvalim se svim mogućim silama.Prekinem vezu i odmah krenem ka vratima i kada ih otvorim ispred njih je Mag.

"Spremi se psihički za moju majku, samo da znaš neće te pustiti sama da se obučeš.Puna je kuća jebenih stilista i šminkera, tu je su i oni snobovi Ana i Mihajlo, znaš pričala sam ti." mučno dok je grlim joj šapućem a onda se odvojim od nje.

"Ajde sestro, preživećemo." dodala je pokušavajući da zvuči opstimistično, nije joj išlo.

"Draga!Ti si sigurno Magdalena, hajde ovamo! Hajde Una da pogledate haljine, mogu i da vam sašiju ako vam se ne svidjaju ove koje imaju.Ti sunce spavaš večeras kod nas.Hajde požurite morate da budete lepe." moja mama je vikala uzbudjeno i sama odgovarala na pitanja koja je postavljala Magdaleni.

"Hvala Vam gospodjo Aleksić, ali nema potrebe za haljinom imam ja svoju." Mag je pokušavala da se izvuče, ali joj nije išlo ni najmanje.

"Dete, ne zovi me gospodjom, osećam se staro.
Samo Marijana, a što se tiče haljine nema prigovora." moja mama je jasno stavila do znanja, Mag se okrenula i bilo mi je žao kad sam joj videla uplašen pogled.

"Šta to radite?!Kako ste nesposobni!Nisam želela svetlo plavu haljinu nego nebesku plavu boju!Odmah krenite ispočetka!" čula se snob Ana.

"O čemu sam ti pričala..." dodala sam kroz zube, kako ne bih sada isterala Anu iz kuće.
Ne može tako da se ponaša prema ljudima, odvratno je.Zbog jedne nijanse plave boje je ona napravila haos.

"Koja će pre da je prebije, ti ili ja?" Magdalena je takodje kiptela.

"Mrtva trka." rekla sam.

Gledala sam sebe u ogledalu i divila se sebi, iskreno, stilisti i šminkeri su odradili brutalan posao.Bila sam u beloj haljini, malo dubljim dekolteom, golim ramenima i ključnim kostima.Rukavi su polazili tek od pola ramena i bili su onako naduvani i naborani.Kratka je bila i uska, šivena po mojoj meri.Dole su bile crveno-bordo salonke, a uz to sam imala i bele boje na rame tašnicu.Kosa mi je bila uvijena u loknama i podignuta u visoki rep.Na licu je bilo dosta šminke, medjutim šminkeri su postigli taj nude look, dok su mi oči istakli braon ajlajnerom i veštačkim trepavicama.Usne su mi bile u nude nijansi.Na ruci mi je bio kao i po običaju moj zlatni sat, i stavila sam zlatne alke.

Magdalena je bila isto prelepa, obučena u svilenu bež haljinu.Dugačka i uska uz telo, sa dekolteom.Imala je veliki rez do pola butine, gornji deo je imao rukave ali veliki dekolte kod grudi.Dole je imala crne salonke i crnu pismo tašnicu.Kosa joj je bila podignuta u visoki, ispeglani rep, sa dva pramena koji su joj opušteno padali preko lica.Šminka nije bila napadna, ali imala je bordo boje karmin na usnama.