Dodji mi.

Samo se plašiš

Una

Čim smo čule vesti, iako smo se spremale da krenemo kod Marka sa stvarima, ostavile smo to i dotrčale u urgentni.Uplakane, i zabrinute smo bar na trenutak odahnule kada smo ih našle.

"Marko, šta se desilo?" Magdalena me je preduhitrila pitanjem.

"Trebali smo ovo da završimo, ali nažalost, Cuga je imao drugačije planove.." prvi put sam videla Marka tužnog, želudac mi se prevrnuo na to ime.

"Jebemu mater!Šta sam ti rekla?!Rekla sam da ne idete!" razdrala se na njega, ali i ubrzo smirila, dok sam na sve zbunjeno gledala.

"Kakvo je stanje?" pitala sam mirno Vukašina, sa Markom ne želim da progovorim.

"Pa rekli bi dobro, jer se sve brzo završilo.Rekli su da rana nije bila toliko duboka, prebacili su ga u normalnu sobu.Tako da ćemo moći da ga vidimo uskoro." obradovale smo se lepim vestima.

"Rekla sam ti, biće naš Damjan dobro." zagrlila sam Magdalenu i prošaputala joj, a ona me je jače stegla.

Odvojila sam se od nje, i pogledala Marka, videla sam da želi da mi objasni.Medjutim, mislim da mu je moj hladan pogled dao i više nego dovoljan odgovor. Lagao me je, na početku našeg odnosa, i to za ovako veliku stvar.Završili smo.
Skrenula sam nezainteresovano pogled sa njegovog i pogledala doktora koji je izašao iz Damjanove sobe.

"Imate sreće.Rana postoji, ali uopšte nije duboka, rekao bih da je samo malo veća posekotina.Ušili smo mu, da mu se završi infuzija koju smo mu stavili i može kući.Slobodno udjite, a kada krenete samo pokupite otpusnu listu.Dovidjenja." klimnuo je doktor glavom i mi smo uzvratili pozdrav, a zatim ušli kod Damjana u sobu.

Magdalena je potrčala ka Damjanovom krevetu i praktično su se ižvalavili ispred nas, šokirano sam gledala, a tek sam se šokirala kada mu je nakon poljupca zveknula šamarčinu.Prema Markovim i Vukašinovim pogledima shvatila sam da ni oni nisu u manjem šoku od mene.

"Poljubac jer si ipak živ, a šamar jer si mogao da umreš." obrazložila je kratko i odaljila se.

"Ja neću ni da te poljubim, ni ošamarim.Ali ću da ti kažem da mi je drago što si živ i da te zagrlim, mislim da je prihvatljivo.." kroz smeh sam se našalila i prišla da ga zagrlim, a osetila sam kako i njegovo telo podrhtava od smeha.

Marko i Vukašin su se tradicijalno izgrlili sa njim.

"Kad mogu da idem odavde?" upitao je smoreno.

"Još malo, kad se završi infuzija." Marko je kratko odgovorio.

"Magdalena, kreni sa mnom, moram do toaleta." ustala sam i pogledala Magdalenu.

"A ne možeš sama?" zbunjeno je rekla, znala je šta ću da je pitam.

"Kreni." kroz zube sam rekla i ona je ustala za sekund.

"Sada mi objasni šta je sa tobom i Damjanom." rekla sam nakon što smo se odaljile od sobe.

"Uf ne znam, zbrka mi je u glavi.Mislim, mi smo top, imamo seks, koji je fantastičan.Ali nismo u vezi, kada imamo potrebu jedno za drugim, ne ustručavamo se, ali ništa više od toga." izbrblja to na brzinu a ja ostanem u šoku.

"Ne osudjujem te, ali pre sam mogla tako nešto da očekujem od mene nego od tebe." šokirano sam rekla, a ona je spustila pogled.

"Nemoj pogrešo da me shvatiš.U tome nema ništa loše, pogotovo ako vama odgovara.Iskreno bolje vam je ovako, bez obaveza, jer retko koja veza uspeva u našim godinama a da pritom ne bude toksična." rekla sam brzo, da bih obrazložila svoje mišljenje.

"Hvala ti, mislila sam da ćeš me osudjivati." rekla je kroz osmeh.

"Veruj mi da sam ja poslednja koja može da te osudjuje." rekla sam, prisećajući se zamalo seksa izmedju Marka i mene u kabini neki dan.