Dodji mi.

Vreme se poigrava

Marko

Ležao sam u krevetu i razmišljao, dok mi se jako išlo u toalet a tako me je mrzelo da ustanem.
Čakčkao sam po telefonu neke gluposti i ramenjivao poruke sa Unom.Ne mogu da verujem da je sada već početak maja, i da za samo mesec dana zvanično više nikada neću biti u klupi, da neću videti školski hodinik.
Odlučno sam ustao sa kreveta i prvo obavio svoju fiziološku potrebu, a onda odlučio da pričam sa mamom.Uvek mi je dala dobar i iskren savet, nije mi mazala oči da bi mi bilo bolje.Sišao sam sa sprata i našao je kao i po običaju u kuhinji, spremala je nešto.

"Mama." dozvao sam je a ona se okrenula ka meni sa osmehom.

"Mili, reci?" blago mi se obratila a ja sam seo za šank na barsku stolicu.

"Želim da razgovaram sa tobom kao nekad, imam neki problem." rekao sam isuviše ozbiljno, a to sam shvatio po njenom zabrinutom pogledu.

"Mili, ako su u pitanju opet problemi kao pre.." krenula je uplašeno i prišla mi.

"Nisu, mama, ne brini.Možda sam i previše ozbiljno pristupio, ali mi je stvarno potreban glas razuma trenutno." rekao sam brzo, a sada me je gledala znatiželjno i premestili smo se i dnevnu sobu.

"Znaš da sam u vezi sa Unom, sve ide super, rekao sam joj moje najgore tajne i prihvatila me je, nikad nam lepše i bolje nije bilo.Mama, mene kopka što je mnogo malo vremena ostalo, već je početak maja.
Za mesec dana mi više nećemo biti obični tinejdžeri koji žive od danas do sutra, moraćemo na fakultete.
Znam da Una želi u Tursku i da se toga neće odreći, kao i ja što se neću odreći Italije." izneo sam svoj problem a mama me je gledala milo, kao i uvek što je radila.

"Mili moj, srce mi je puno kada čujem da pričaš tako lepo o nekoj devojci.Rećiću ti prvo iz majčine perspektive, Una je predobra devojka i zavolela sam je, mislim da ćete uspeti na daljinu i ako se dovoljno volite kilometri su samo broj." klimnuo sam glavom i strpljivo čekao nastavak.

"Sada iz realne perspektive ne znam koliko je to osudjeno na uspeh, jer ste mladi i željni života.Milo moje, vreme se poigrava sa vama." vrlo jasno sam shvatio njenu poruku.

Una

Toplo vreme je opet došlo i sada sam gledala u dve haljinice, bela ili nežno plava?Stajala sam zamišljeno ispred ormara i premišljala se.Znala sam da će me Magdalena zdrobiti jer kasnim, ali jebiga, videla sam da mi je ostalo jos petnaest minuta da krenem i brzo sam uzela nežno plavu haljinicu.Bila je potpuno opuštena varijanta, dodala sam i prstenje koje sam svakodnevno nosila, obula bele patike i svezala visok rep.
Zatim sam izašla iz kuće, nisam se javila mami jer nije kući, što se u poslednje vreme često dešava i ne znam da li je potrebno da se brinem.
Kada sam ušla u auto zaputila sam se u pravcu Magdalenine kuće, dok je u autu svirala lepa muzika.

Dok sam se parkirala videla sam i Markov i Damjanov auto, znači da su stigli.Zaključala sam auto i srećno pošla ka Magdaleninoj kući, a zatim prošla u zadnje dvorište.Videla sam ih za stolom kako pričaju nešto ozbiljno ali kada su me videli prekinuli su priču što mi je zasmetalo.U inat nisam prišla nikome da se pozdravim, želeći da shvate poruku i da se sete kako je prošlo zadnji put kada su nešto sakrili od mene.Shvatili su poruku jer su počeli nezgodno da se komešaju, a Marko je bio ćutljiv.

"Pa šta se radi?" pokušala sam da započnem neku temu.

"Una, mislim da je najbolje Marko i ti da razgovarate nasamo." rekla je Magdalena a ja sam zbunjeno klimnula glavom i pogledala Marka.

"Idemo kod mene kući." rekao je i ustao a ja sam krenula za njim.Šta li se dešava?

Ušli smo u njegov auto i ubrzo bili kod njega kući, nismo puno pričali u putu.
Primetila sam da je kuća prazna, ali ipak je nastavio ka njegovoj sobi a ja sam ga ćutke pratila.