Dodji mi.

Njegova devojka

Una

"Polako, polako.." Marko me je izvodio iz bolnice posle dve nedelje, moja mama me je držala za drugu ruku.

"U redu je Marko, nisam nesposobna." rekla sam već nervozno.

"Una, nisi nesposobna, ali si se vratila iz mrtvih." sada je i moja mama podržala Marka, a ja sam ućutala da ne nastavljam ovu priču.

"Marko, je l ti nije teško da je odvezeš kući?Kasnim na posao." pitala ga je, a on je klimnuo glavom.

"Dušo, vraćam se čim završim posao." rekla je i poljubila me u kosu, a ja sam klimnula glavom.

Sela sam na suvozačko i lepo se namestila.Marko je ovih dana tih, nije me ostavljao samu i non stop me grlio i ljubio.Krivio je sebe i ja sam to videla, izbegavao je da me gleda u oči već se samo umiljavao.Zamišljeno je dobovao prstima u ritmu muzike i gledao napred u put.

"Da li želiš da upoznaš moju mamu?" bubnuo je a ja sam se ukočila.

"Sad?" iznenadjeno sam ga pitala a on je klimnuo glavom.

"Razumeću ako ne želiš i ako misliš da je prerano neću te terati.." krenuo je da brblja a ja sam ga prekinula.

"Marko, želim." rekla sam a on me je prvi put pogledao u oči za ove dve nedelje, pa se osmehnuo.

Skrenuo je u drugom pravcu od moje kuće, i krenuo ka njegovoj.Uhvatila me je nervoza i krenula sam da se vrpoljim.Spustila sam ogledalo u autu i kada sam se pogledala nije mi bilo dobro na šta sam ličila.

"Marko, a da prvo odemo do mene da se spremim?" nervozno sam pitala.

"Ma ti si najlepša svakako." rekao je samouvereno sa osmehom, a ja sam iskolačila oči.

"Ne lupaj!Nemam šminke, u duksu i trenerci sam, pogledaj mi kosu na šta liči.." negodovala sam j pokazala na neurednu pundju na glavi.

Nasmejao se glasno i na brzinu me poljubio na blic, šaljući trnce niz celo telo, zaćutala sam zbunjeno. Pogledao me je još jednom kratko i zadovoljno se osmehnuo, kreten, zna kako da me ućutka.
Uzeo je telefon i nekog pozvao.

"Ej, mama."
"Ma dobro sam, nego je l si kući?"
"Super, dovodim ti moju devojku."

Njegova devojka.Osmehnula sam se zadovoljno, jer me je nazvao tako, i nije me zanimao ostatak razgovora, jer sam bila u oblacima.Prekinuo je i nakon nekoliko minuta smo se zaustavili ispred njegove kuće.Parkirao je auto i izašao brzo, a ona mene izveo.Zbog rane na stomaku i dalje sam išla malo sporije, ali sam mogla da hodam uspravno.
Iz kuće je izašla žena koju sam videla na maminoj proslavi, a kada je mene ugledala iznenadjeno me je pogledala i osmehnula se.Uzvratila sam osmeh, i polako prilazila njoj.Bila sam nervozna sve više i zavezao mi se jezik.

Kada smo se približili Marko je zagrlio svoju mamu, i videla sam da je voli i da mu znači, htela sam da se istopim od miline na taj prizor.Odvojila se od njega i mene zagrlila, iznenadila sam se, ali ubrzo i ja nju zagrlila.Marko se smejao mojoj reakciji, a ja sam ga prostrelila pogledom preko ramena.

"Dobro je, mama." rekao je Marko i odvojio njegovu majku od mene.

"Izvini dete, ali sam mnogo uzbudjena, prvi put da Marko dovodi neku devojku kod kuće." rekla je, a ja sam pucala od ponosa, jer sam prva koja je upoznala njegovu majku.

"Vala, bolje bi mu bilo da sam i poslednja." rekla sam šaljivo, a njegova majka se nasmejala.

"Mama, ajde da udjemo." rekao je Marko, primetivši da mi je i dalje malo teže da stojim dugo, pa smo ušli i seli za sto u trepezariju.

"Marko mi je na prepad javio da dolazite, zato sam spremila nešto na brzinu, lazanje." rekla je i poslužila nas.

Počela sam da jedem i ćaskali smo neobavezno, mogu da primetim da mu je majka zaista divna žena.