Dodji mi.

Život

Una

"Opaaaa, malaaa danas smo nešto posebno elegantni u školi!" Magdalenino vrištanje mi je probilo mozak.

"Prvo ne staj mi na muku, drugo da li znaš da danas dolaze jedni od najpoznatijih arhitekti da nam drže predavanje o fakultetu?!" uzbudjeno sam mlatila rukama.

"Molim?Kako ja za to ne znam?Pogledaj na šta ličim, Unaaaaa!" kukala je.

"Pa šta da ti radim, bar neko obaveštenje saslušaj.
Čak i na oglasnoj tabli si imala, dva dana već tamo stoji..." pričala sam joj.

"Kada počinje?" pitala je.

"Šta?" upitno sam je pogledala.

"Treći svetski rat, Una!Predavanje, predavanje kada počinje?" nervozno mi je odgovorila.

"A predavanje, trebalo bi posle trećeg časa, što?" gledala sam je iščekivajući odgovor.

"Idem posle drugog za vreme odmora da se spremim, a i ti sa mnom." nije mi dala mogućnost izbora tako da sam samo slegnula ramenima.

"Inače, Una, mogu li nešto da te pitam?" Magdalena me je zbunjeno gledala.

"Možeš." uzdahnula sam.

"Koji je tvoja tajna?" zainteresovano me je gledala.

"Am?" zbunjeno sam malo sklonila naočare i pogledala je.

"Pila si sinoć, i danas nisi uopšte mamurna.
Plus si došla kao modna ikona u školu, kako?" mučno je pitala.

"Popila sam bromazepam i šminka." ukratko sam odgovorila.

"Dobro razmišljaš." pucnula je prstima i klimala glavom, a ja sam uzdahnula mučno i vratila naočare na lice, opet noćne more i podočnjaci..Već tri godine ne spavam mirno..

Vrata učionice su se otvorila i ušao je Marko, nije me ni pogledao.Zbunjeno sam skupila obrve ne shvatajući njegovo ponašanje.Prvo, šta on radi ovde?Drugo, zar nije mogao ni da me pozdravi klimanjem glave?Iza njega je ušla i nervozna profesorka koja mi je prošli put upisala jedinicu u dnevnik.

"Dobar dan deco." nisam ni celih nedelju dana ovde a već je mrzim.

"Zašto je Marko ovde?" pitala sam Mag dok smo sedele na mesta.

"Una, ovde je i celo njegovo odeljenje, imamo zajedno časove kod ove profesorke." objašnjavala mi je.

"Zašto ja to ne znam?" pitala sam zbunjeno.

"Zato što verovatno nisi slušala razrednu kada je pre petnaest minuta pričala." prevrnula je očima.

"Moguće." klimnula sam glavom.

"Una, drugi put se vidimo i već me izbacuješ iz takta.Prvo skini naočare, ako ih još jednom vidim na mom času žaliću se kod tvoje razredne.Drugo, prestani sa pričom." da li sam spomenula koliko je mrzim?

"Teško je zaboraviti prvi dan kod vas na času, tada ste mi upisali jedan u dnevnik, ne brinite sećam se." odbrusila sam i skinula naočare.

Izignorisala je moj odgovor i samo odmahnula glavom uz uzdah.

"Ova neće još dugo da te trpi, bolje se ne raspravljaj toliko sa njom, prijateljski savet." okrenula sam se i ugledala plavokosog dečka, kog vidim prvi put.

"Hvala na savetu." odgovorila sam mu a zatim vratila pogled na tablu.

"Zaboravila sam da vam kažem, sutra imate penaestominutni test.Te ocene neće biti unete u dnevnik već kod mene u svesku, zatim ćete imati još jedan.Prosek te dve ocene će ići u dnevnik." razgorčila sam oči.