Povratak

697 10 0
                                    

Una

I posle nedelju dana ležanja kući, danas idem u školu, koja mi moram priznati nedostajala.
I iskreno, obukla sam se baš lepo i svaka oblina mi je izražena.
Uske crne farmerice, koje su bile prilepljene za moju zadnjicu i kukove.Crna uska rolka, koja mi je izražavala struk i grudi, i preko kratka teksas jaknica.Crn ranac, i dole crne obične patike, zavezala sam visoki rep i ispeglala kosu.Malo korektora i maskare su popravili moj izgled.

Una, čekam i dalje..

Pročitala sam Markovu poruku i brzo strčala niz stepenice, i videla da je mama verovatno otišla na posao, pogledala sam kroz prozor i videla da je oblačno pa sam se namrštila.Medjutim, videvši Marka naslonjenog na auto, osmeh mi se vratio.
Izašla sam i zaključala kuću, a onda krenula ka Marku.Pogledao me je i odmerio, a onda se osmehnuo zadovoljno.

"Ćao." rekla sam sa osmehom i stavila ruke oko njegovog vrata, a on me je privukao u dug i lep poljubac.Odmah je stavio ruke na moje kukove i privukao više sebi, moj dah se mešao sa njegovim koji je imao ukus paste za zube.
Produžila sam poljubac i onda ga prekinula, pa ga još jednom kratko poljubila na blic.

"Zgodna si." rekao je i dalje ne sklanjajući pogled sa mog.

"Hm, hvala ti." rekla sam kroz šapat i približila se njegovim usnama.

"I ja volim kako ti stoji siva trenerka." šapnula sam tiše i pogledala ga provokativno.

"A je l?" odgovorio mi je i prešao rukom po mom dupetu pa ga malo stegnuo.

Malo sam rastvorila usne, a on je prebacio pogled na njih i dalje ne sklanjajući ruke sa moje zadnjice.
Skidali smo se pogledima, njegove oči su potamnele.
Uzdahnula sam i on me je jače stegnuo.

"Da, ali mislim da moramo da krenemo ako ne želiš da te danas ne pustim iz kreveta." rekla sam i prošla do suvozačkog mesta a onda ušla.

Osmehnuo je i odmahnuo glavom, a onda i on ušao, pa me poljubio.

"Danas je prva priprema za maturski." počeo je konverzaciju.

"Znam..Ne mogu da verujem da još malo pa krećem na fakultet.." rekla sam, a njegov izraz lica se promenio.

"Una, a kako ćemo mi funkcionisati?Ti u Turskoj, a ja u Italiji.." rekao je nezadovoljno.

"Marko, razmišljaćemo o tome kada dodje vreme." želela sam da prekinem priču o tome, ali on očigledno nije.

"Una, to vreme dolazi, moram da znam na čemu sam." rekao je, a ja sam ga pogledala zbunjeno.

"Na čemu si?" ponovila sam njegovo pitanje.

"Želim da znam da li je ovo prava veza, ili gubljenje vremena." molim?

"Gubljenje vremena?" povredjeno sam ga pitala, pa nastavila: "..ako ti misliš da je ova veza gubljenje vremena onda nemam o čemu da pričam, ja znam šta osećam prema tebi, a ti čim imaš takvo mišljenje očigledno je da ne osećaš isto." rekla sam povredjeno, i izašla iz auta, pa krenula ka ulazu u školu.

Trepnula sam par puta i oterala suze, a zatim namestila prepoznatljiv lažan osmeh, ušla sam u učionicu i videla ovo troje.
Damjan je potrčao ka meni i podigao me u vis a onda zavrteo, glasno sam se nasmejala, i privukli smo pažnju svih.Spustio me je, a onda pogledao moje lice i namrštio se a zatim pogledao iza mene, gde je pretpostavljam bio Marko.
Osmehnuo mi se ohrabrujuće, i ja sam prešla kod Magdalene a njih dvojica su izašli negde.

"Šta se dešava sa tobom i Markom?" pitala je Magdalena.

"Ništa." kratko sam odgovorila.

"Kako ništa?Ušli si prvo ti kao da te je pregazio voz, a onda on nervozan." rekla je i sela pored mene.

Dodji mi.Where stories live. Discover now