Ok
ovo se nije desilo u Osijeku nego u Biogradu...mslm...ili u Zadru...uglavnom bili smo u Plodinama.I to onim velikim....naravno imali su pokretne stepenice koje vode od podzemne garaže u trgovinu.
I naravno ja i moja sestricna smo se razbrbljale i nismo gledale na koje stepenice idemo.(ove nisu bile stepenice ko stepenice....vise ko pokretna traka.)
Ja ne znam sta su oni povecali tu brzinu tih stepenica......
Ljudi su se malo malo lomili tamo.I naravno...ja kakav sam baksuz stanem na onaj prijelaz na koji stepenice idu ponovno u tlo......i to one koje idu prema dolje.
I bas u tom trenutku...puf..ko u onim crticima
sve cetiri u zraku,padam velikom brzinom, oko mene zgodni decki,....i bum..moj nos...
jaukala sam pol sata, a malo malo su se i moji smijali.Znala sam naic na neke decke koji su mi se smijali...al nist strasno..moja sestricna je lakse prosla.....ona je pala na straznjicu pa nije bio toliki blam.
Cjelo vrijeme sam se skrivala između polica sa sestricnom i igrala se špijuna.
Jadna ja.
Jadan moj nos.
Ahh barem sam usavrsila tehniku špijuniranja.
Eto ja i sestricna smo sad ko Batman i Robin.
Ou yeah.
