Selena
Pročitala sam pismo. Nije moguće. Otišla je? Ostavila me je samu nakon što mi je priznala da joj se sviđam? Nije moguće. Nedavno sam izgubila tetu koju nisam vidjela 4 godine, sad ovo...
Sjela sam na obližnji stolac i gledala u pismo. Brzinom munje sam izašla tražiti ju. Nema šanse da je daleko.
"Poppy... Poppy! Jesi vidjela Beu, ostavila mi je ovo pismo... Jesi ju vidjela?"
"Smiri se... Zadnji put sam ju vidjela prije par sati, išla je nekamo, što se dogodilo?"
"Otišla je..."
Poppy me zabrinuto pogledala. Ni njoj očito nije bilo drago. Ne može mi takvo nešto napisati i onda otići.
"Poppy moramo ju naći, čuješ me? Moramo ju naći!"
"Smiri se Lena, pusti ju malo samu. Ići ćemo sutra ili koji drugi dan, može?"
"Ali što ako joj se nešto dogodi, ili..."
Suze su mi krenule na oči na tu pomisao
"To je Bea, bit će sve u redu"
Charlie i Bruce su došli do nas jer su čuli buku. Poppy im je objašnjavala što se događa dok sam ja stajala sa strane
"Što piše u pismu?" - Bruce me je pogledao pokušavajući pomoći - "Selena, čuješ li me? Što piše?"
"Ništa... Ništa, samo da se treba odmoriti" - Udahnula sam - "Dobro, previše sam se uzrujala. Dobro sam..."
"Vratit će se, ne brini" - Poppy me potapšala po ramenu
Bea
Zadnjih par dana se družim sa tišinom. Malo sam se ohladila, ali i dalje mislim da je rano da se vratim.
Dok sam bila udubljena u pletenje špagice na ruksaku, čula sam korake na donjem katu. Automatski sam uzela nož te sam krenula polako silaziti. Nije bio zaraženi, već čovjek. Točnije muškarac. Gledao je oko sebe. Koliko sam vidjela nije imao oružje.
"Što radiš ovdje?" - glas mi je gotovo drhtao - "Pitala sam te nešto."
"Tražim... tražim sklonište..." - gledao je oko sebe - "U redu je ako smetam, otići ću..."
Spustila sam se, naglo se trgnuo jer očito nije mislio da ću tako brzo doći
"Već znaš gdje sam, nema smisla da odlaziš..." - spremila sam nož - "kako se zoveš?"
"Jack, a ti?"
"Bea, drago mi je"
Rukovali smo se. Ako me dosad nije ubio, valjda neće ni sad.
"Lijepo je vidjeti da još postoje normalni, kulturni ljudi" - nasmijao se
"Slažem se" - uzvratila sam mu osmijeh.
Još malo je gledao oko sebe.
"Jesi tu dugo?"
"Pa zapravo i ne... Došla sam prije par dana. Što s tobom, zašto si sam?"
"Imao sam partnericu, ali je nedavno preminula. I ti si sama, pretpostavljam..."
"Da... Sama sam"
Odmah sam se sjetila Selene. Nisam bila sama kad sam bila s njom
"Što se mene tiče, mogu spavat i vani, stvarno mi nije problem..."
"Ne, ni slučajno. Izaberi sobu gore, sigurnije je."
Zajedno smo spremili njegovu sobu. Saznala sam da je bio psiholog, da je imao dijete i da mu je žena umrla još prije ovog. Bilo je ugodno razgovarati s njim. Nedostajao mi je razgovor
