U rukama djavola

12

《 Rajlina perspektiva 》

Skliznula sam niz vrata i kao da nisam mogla da disem dugo vremena u toj sobi, kao da me neko drzao za nos da bi me ugusio i pustio na samu granicu smrti da udahnem vazduh disala sam duboko. Jos osjecam cudan uzitak koji plovi mojim tijelom. Jesam li ja to uzivala?

Moja kazna bila je krajnje ocajna, mislila sam samo o tome kako cu otici u sobu i plakati u jastuku, a onda? Onda sam jebeno zeljela jos, zeljela sam samo da ponovi opet izdah uzitka jer sam osjecala da je spreman sve da zapali zbog slucajnog pokazatelja da uziva. Terala sam inat!

Hvatam se za vrele obraze, skupljam obrve i jebeno priznajem da sam uzivala. Usne samog djavola su bile u meni, ocajnicki strasno me ljubike pre toga. Njegov ledeni pogled me je jezio i hladio, ali dzaba led u njima kad je u meni probudio erupciju samog vulkana.

Htela sam ga ubiti...

Ta misao mi odzvanja kao i scena njega u meni. Srami se Rajli svega! Mozak pokusava da me vrati u kolosjek. govori ti kako te kupio. E ta misao me vec vrati... On se sada smije mojim uzdasima koje nisam mogla kontrolisati, a ja? Ja se crvenim i pricam kako sam uzivala.

-,, Rajli..."

Moje ime odzvoni u hodniku te se stomak stegne. Krenem dotaci ogrlicu, a onda? Onda sam jebeno ostala sledjena, sve moje je unisteno i sada jedina uspomena moje majke vise nije bila sa mnom. I ta misao obrise sve druge, ja sam je dala prokletom djavolu i uzivala iako mi je oduzeo jedinu stvar koja me drzala smirenu.

-,, Andrej..."

Tiho sa ogromnom kneglom u grlu prevalim njegovo ime. Jebeno ne smije da je unisti. Izbjegavam njegove oci, sigurno su pune zadovoljstva jer sam pogazila svoju cast koju sam branila pre samo nedelju dana sa nozem ispod jastuka.

-,, Tvoja nagrada je u dnevnom boravku..."

Podignem obrvu i konacno ga pogledam u ambis plavetnila, stegne me sve u tijelu od pogleda kao da je na tren drugaciji...

-,, 2 kofera iz moje kuce..."

-,, Sva tvoja odjeca, obuca, ves...Nece ti trebati to zadnje..."

Prosao je pored mene i dodao

-,, Raspakuj se..."

-,, Necu ostati ovde dugo"

Progundjam i odem do dnevnog boravka po stvari, medjutim on stajao je na ogradu i posmatrao je svaki moj pokret.

-,, Otkricu ti tajnu Rajli..."

Podigla sam pogled i opet gledala njegov biceps naslonjen na ogradu. Kakav li je bez majice? Ne znam zasto sam to pomislila.

-,, Odmah sad mozes otici... Samo pitanje je gde ces biti na kraju dana. Zapravo dje ces se vratiti."

-,, Na silu bi me naterao da se vratim i uveo mi kaznu..."

Samouvjereno ga pogledam dok se on smjeska

-,, Kao sto sam te na silu naterao da stenjes od zadovoljstva malo pre"

Dotakao je svoju usnu palcem, to sam uradila nesvjesno ali on svjesno ponovi i tada i sada postupak. Njegov jezik u meni.

Podseti me mozak da bih prodrhtala na tu miso, ali se drzim one da mogu otici.

-,, Rajli, ako odes vratices se noc ili dve kasnije... A tako iscrpljenu bih te vezao za krevet i terao da molis da prestanem da te jebem."

-,, Aludiras da nemam gde otici?"

Ne vjerujem da ce me pustiti da idem. Rekao je da ce me pustiti kad mu dosadim. Mozda i jesam? Ali ne vjerujem u to...

-,, Rodjaka nemas u drzavi, para za avion i autobuse nemas. Prijatelji su saznali sa kakvim tipom imas posla. Kako me ono zoves?"

Pocese se po bradi

-,, Psihopada? Da, kakva posla imas sa psihopatom..."

Iscerio se i okrenuo ledjima

-,, Mozes otici kad god zelis ali cjena kad se vratis bice paprena. Bolje se idi raspakovati i ne postavljaj pitanja Rajli ne volim da odgovaram na njih"

Gledam u njega, potom u kofere. Da li je zaista svima zaprijetio da me ni me pogledaju. Nina mi nije iz cista mira rekla da cu se koliko god bjezim na kraju vratiti ovde.

Pakao! Mesto iz kog ne mozes pobjeci...