U rukama djavola

2

Muzika stane te se  cijelim kubom zacuje

-" predomislio sam se"

Nakon cega ustaje i kupi moju haljinu sa poda bacajuci je prema meni. Naredi mi da je obucem, ali ni tren ne skrece pogled sa mene.

-" Pusticu tvog taticu, oduzecu mu sve ali cu ga pustiti da zivi i necu ga gurnuti u rijeku da pliva sa ribicama"

Sve ovo izgovara kroz smijeh, a onda se nadje ispred mene i hvata moje obraze dok mi brise suze.

-"ohh pa opet suzice, ne placi Rajli nije los zivot na niskoj nozi... Budi srecna sto ce tvoj tata da zivi. Osmehni se malo duso,pomislicu da ti je zao jer sam milostiv"

-" Molim te pusti me. Obecao si"

Promucam nekako i sastavim recenicu, a on se smije... Jebeno znam ko je Andrej i ne zelim ostati ni tren vise ovde.

-" Rekao sam da cu da razmislim,ne i da cu da te pustim... Polako sam razmisljao dok si gola bila ispod mene i shvatio sam da sa tobom zelim jos zabave, a da cu pustiti tvog tatu kog si branila malo pre. Jer sam pominjao slobodu, ali nisam naglasio ciju"

Napucio je  usne kratko te nastavi da me gleda tim ledenim ocima. Kao da zeli da me ubije, e takav pogled ima od trena kad sam se nasla ispred njega.

-" Zasto ovo radis!?"

Slegnuo je ramenima i prosao pored mene kao da ne postojim.

-" Pomislio bih da nikad nijesi cula za mene kad me pitas ovako prosta pitanja. Hocu da te jebem Rajli, hocu da sam duboko u tebi... Da isteram malu razmazenu devojcicu iz tebe i naucim te pametim da ne udaras ljude oko sebe... Prati me"

Naredio je i otkljucao vrata kluba bacajuci kljuceve jednom od cuvara koji je ispred njih. Kad krene otvoriti vrata iskoristim sekund nepaznje i krenem trcati kao ludak sto dalje od kluba, a snazne ruke me hvataju uko struka. Koprcam se i udaram, zarivam nokte ali apsolutno nista se ne desava sve dok me ne vrati tik ispred Andreja koji se radosno smeje.

-" Vrlo losa devojcica Rajli... Zasto si to uradila?"

Njezno me pita mazeci moj obraz sposljasnjom stranom ruke.

-"Ti si djavo!"
Bijesno uhvatim njegovu ruku, na sta on pogleda prema ruci kojom drzim njegovu potom drugom rukom hvata moju vilicu i pribija me uz auto.

-"Od svih pogresnih poteza izabrala si ona dva najgora. Popio sam samar ali ajde zanemarim jer si ipak plesala gola ispred mene, ali pokusaj da pobjegnes  e to je vec delo za koje se dobija paprena kazna..."

Rekao je kroz zube te svoju ruku opusti sa moje vilice, dok drugu koju ja drzim istrgne i njom popravi kravatu na odjelu.

-" Udji u auto!"

Bijesno mi naredi, da bih kao poslusno kuce uradila njegovu naredbu.  Toliko sam slusala o Andreju,toliko ljudi zna ko je on i mislila sam da nikada ali bas nikada necu biti ni u mogucnosti da ga vidim blize.  
Njegov pogled je hladan, a njegove ruke  bile su jasno izrazene venama. Stiskao  je svoju saku kao neki znak da gubi zice. Da bas je onakakv kakvim su ga opisali,crn djavo u dusi, a izgled andjeoski.

-" Zivot ce ti biti mnogo laksi ako budes poslusna"
Gledao je kroz prozor odsutno...

-" Nikad Andrej..."

Procjedim kroz zube osjetim pogled kratko na sebi, te ga odmah vrati nazad. Neposlusnost se kod njega kaznjavala, ali opet nesto u meni me teralo da se borim protiv njega.

-" Onda cemo morati da se igramo na drugaciji nacin. Mozda ti se svidi jer ja taj nacin volim"

♡♡♡

2 nastavka ujutru (kad se probudim) i jedan uvece sve dok ne zavrsim pricu 💛🌞

Zzz i Andrej je divan!