Prolog

12.3K 220 31
                                    

Rejčel Blek

Sedim zaključana u sobi između deset video kaseta i smejem se.
Na svakoj ima različit naslov;

Prva - naš prvi put
Druga - kupatilo (tuš-kabina)
Treća - krevet, u mom stanu
Četvrta - masivni sto u trpezariji
Peta - radna soba
Šesta - bazen
Sedna - automobil
Osma - fotelja, u njenom stanu
Deveta - plaža
Deseta - kancarija

Da, on je ludak koji ima gušt da snima naše odnose. Ne sve, naravno, ali većinu ima zabeleženu.

Dok čekam da dođe po mene i otključa ova prokleta vrata razmišljam se da li da pustim devetu ili desetu?

Volim adrenalin koji mi struji venama kada se nađemo na javnom mestu gde bi mogao da nas vidi neko.

Plaža je bila preerotična uključujući i onaj pesak koji je bio nevaljao. Eliot nije obraćao pažnju ni na koga iako su dva para prošla nedaleko od nas, a mene je to uzbuđivalo.

Nije postojalo osobe u ovoj državi koja nije poznavala Eliota Blejda, a meni je to pričinjavalo gušt znajući da sam ja jedina osoba za koju on ima oči.

Kancelarija je već bila zanimljivija. Ljudi su prolazili pored nje, ni ne sluteći šta se unutra dešava. Njegov sekretar je bio zadužen nikoga unutra da ne pusta kada ja dođem.

Kada moja noga kroči u njegovu kancelariju stvari kao da same padnu s radnog stola. Nije bitna poza u kojoj me uzima jer u svakoj imam odličan pogled na užurban grad ispod sebe.

Devedeseti sprat njegove zgrade, ujedno i poslednji, je krio erotske tajne dva zaljubljena divlja goluba koji su svaku priliku koristili da bi se spojili.

- Jesi li spremna? - očujem Eliotov glas s druge strane vrata te se trznem iz razmišljanja.

Nažalost, ne stigoh ni jednu kasetu da pustim malo da se opustim.

- Mislila sam da nikada nećeš pitati. - našalila sam se dok sam ustajala s kreveta čekajući da otključa vrata.

- Jesi li stavila povez? - upitao me je izgleda se naslanjajući na vrata po zvuku koji je prouzrokovao.

On izgleda zaista nije nameravao da me pusti odavde jer i dalje nisam čula taj prokleti ključ.

Namćorasto sam glasno izdahnula te sam se protegla uzimajući povez koji mi je ostavio preko mog jastuka.

Nežno sam ga stavila preko očiju vezujući ga čvrsto kako ne bi spao.

- Jesam. - izdahnula sam mrzovoljno jer me je smorila ova igra.

Kada su se vrata lagano otvorila osmeh mi je momentalno ukrasio lice.

Ispružila sam ruke ispred sebe ustajući s kreveta.

- Dođi. - Očula sam vedrinu u njegovom glasu kada me je uhvatio za ruke i privukao sebi u naručje.

- Prelepo mirišeš. - očarano sam rekla dok sam mirisala njegov muževan parfem, koji sam naravno ja kupila.

- A ti prelepo izgledaš. - osetila sam, dok je to govorio, kako mi se ježi koža na vratu, a potom i poljubac na tom istom mestu.

Skoro nečujno sam izdahnula stavljajući ruke na njegove grudi.

- Te uzdahe sačuvaj za kasnije, sada zaista moramo da idemo. - ozbiljno je rekao te sam u sledećem momentu osetila kako me podiže s poda i uzima u svoje naručje.

- Gde idemo? - volim iznenađenja al' ne volim neizvesnost.

Reci ti meni šta si spremio, a ja ću se iznenaditi kao da mi nikada ništa spomenuo nisi.

Neuništiva vezaWhere stories live. Discover now