Neuništiva veza

18

Rejčel Blek

Danas sam imala partiju plakanja koja me je malo kovarnula.

Nisam plakala zato što nas je Samanta provalila već zato što sam se svega prisetila i naprosto je bolelo.

Malo sam natečena od suza ali držim se. Pijuckam kafu na terasi i razmišljam o budućnosti.

Eliot, beba i ja. Bilo bi prelepo. Samo moram da nađem način da Eliot ostavi devojku, a da to ne znači da moram da mu kažem istinu.

Zvono na vratima me trzne te odmah pomislim da je Samanta koja mi je donela Eliotovo mrtvo telo.

Skočila sam s stolice te sam skoro trčećim korakom došla do vrata i otvorila ih.

- Živ si. - konstatovala sam.

- I ispred mojih si vrata. - dodala sam.

- Tvoj stan je na drugoj strani. - zbunjeno sam rekla.

- Mogu li da uđem? - nije se smeškao. Nije.

- Naravno. - skupila sam obrve te sam se povukla u stranu.

- Želiš li nešto da popiješ?

- Ne, brzo ću.

- To je isto rekla Samanta. - podignem obrve te se smestim u fotelju naspram njega.

- Pričao sam sa Samantom... - započeo je.

- Kako je prošlo?

- Umalo je ceo stan preuredila. Pronašla je diskove s našim snimcima i tvoj verenički prsten.

On čuva moj verenički prsten koji nisam prihvatila?

- Ou. - kratko sam odgovorila.

- Izvikala se. Isplakala. - govorio je gledajući u svoje ruke.

- Mislim da bi trebalo da prekinemo sve ovo. - rekao je, a ja sam zatreptala.

- To si ti njoj rekao? - nadam se.

- Ne, ja to tebi govorim. - pogledao me u oči, a ja sam se izgubila.

- Molim? - umalo sam viknula.

Ovo ne ide u pravcu u kom sam ja to želela.

- Čula si me. Ne želim više da ovo sebi priređujem.

- Ček...Rekla ti je ovo da uradiš zar ne? - počela sam da se smejem na nervnoj bazi.

- Nije. - odmahnuo je glavom ne gledajući me.

Laže.

- Zašto želiš ovo? - da te vidim.

- Imali smo našu priliku, sjebala si je i eto. Ništa polomljeno se ne može ponovo sastaviti. - slegnuo je ramenima.

- Ja imam lepak, prilepićemo. - ne bih bila ovoliko opuštena da ne znam da laže.

- Ja sam rekao svoje Rejčel. Bilo bi mi drago ako bi se ovde završila svaka naša komunikacija. - ustao je s dvoeseda, a ja sam prasnula u smeh.

- Sedi dole. - odjednom smeh je utihnuo, a ja sam mrtva ozbiljna ovo rekla.

- Šta ti je rekla? S čime te je ucenila? Nema seksa? Neće da kuva? Peglaš sam košulje? Pričaj. Lažeš Eliote, a niko te bolje od mene ne poznaje. Gukni. - izdahnuo je te se vrario nazad na dvosed.

- Mrzim što me tako dobro poznaješ. - priznao je.

- I ja tebe volim. A sada, pričaj.

- Rekao sam ti da je našla naše snimke.