Neuništiva veza

24

Rejčel Blek

Sedim i u neverici slušam advokata mog...pokojnotg oca kako mi saopštava šta mi je sve prepisano.

- Da li ste sigurni u to? - Silvana, očeva žena, se začudila kada je čula da je za džabe udavala i spavala sa starkeljom.

- Ovde lepo piše da vam je prepisan stan u kom ste boravili sa Arsenom Blekom. - advokat je smireno odgovorio.

- Samo to? - izbuljila se.

- Poznavajući svog oca, verujem da bi prodajom tog stana mogla da živiš bar deset godina, a da ne radiš. - konstatovala sam.

- Ti ovde nemaš pravo glasa! Nahuškala si ga protiv mene hiljadu posto! - optužujuće se okrenula ka meni, a ja sam iznenađeno spustila ruku na grudi.

- Ja sa njim nisam imala nikakav kontakt poslednjih pet godina.

- Dobila si celu jebenu njegovu imovinu! - viknula je.

I da, to je istina. Arsen mi je 'ladno sve prepisao.

Dve vile, sve automobile, sav novac je legao na moj tekući račun koji je sada bogatiji za sigurno sedam cifara. Tri stana su sada moja, čak i prokleto, jebeno ostrvo koje je kupio Boga pitaj kad.

- Nisam je tražila. - slegnula sam ramenima.

- Testament nije validan! - požalila se

- I te kako je validan. Overen i potpisan. - i advokatu je doklinčila.

- Znala sam od samog početka da si sa njim zbog novca. Strašno. - prevrnula sam očima.

- Bolje sa njim nego da budem sa kriminalcem kao ti. - izjavila je, a ja sam se slatko nasmejala.

- Moj dragi otac je bio alfa i omega na crnom tržištu i podzemlju. Ne znam sa kime si bila, al' on nije čovek koji radi od devet do pet kancelarijski posao i posle se vraća kući svojoj ženici. Milioni se ne zarađuju jednim radnim vremenom. Tuko. - malo sam joj proširila vidike.

- Vi ste bolesna porodica! - viknula je te je s svojom kopijom testamenta izletela iz advokatske kancelarije.

- Rejčel tvoj otac je ovo isto ostavio za tebe. - pružio mi je papir s listom od dvadesetak imena i brojeva telefona.

- Šta je ovo? - uticajni ljudi koji će ti do kraja njihovih života biti na usluzi.

- Zanimljivo. - preletela sam pogledom preko papira te sam klimnula glavom.

- Danas je sahranjen? - upitao me je, a ja sam klimnula glavom.

- Da. - odgovorila sam.

Nisam bila na sahrani jer mi majka nije dozvolila.

Ne želi da joj se unuka kupa u lošoj energiji koju reflektuje groblje. A nije bila ni za to da ja idem. A nisam ni ja.

Hvala njemu na svemu što je uradio, a uradio je manje nego što je trebao.

- Nisi bila?

- Ne. Jer on je za mene mrtav već godinama. - malo grublje sam rekla.

- Verujem...Ovde ćeš mi samo potpisati ako prihvataš sve. - pružio mi je papir koji sam potpisala.

- Naravno da prihvatam, ovo je samo deo kojim mi se iskupio za godine terora koji sam preživela zbog njega.

- Želim ti svu sreću u životu Rejčel. Ako ti ikada nešto zatreba, imaš moj broj. - rekao je kada smo ustali da se pozdravimo.

- Hvala. - kratko sam odgovorila te sam izašla iz kancelarije.

U međuvremenu, dok sam išla ka Eliotovom stanu, pozvala sam svoju advokaticu da proveri svu imovinu prepisanu na moje ime.