Ona je samo žena koja se bori za svoje dete i ne bira sredstvo da bi njemu pomogla. Ona je hrabra, jaka i borbena.
On je muškarac koji dobija sve što poželi i ne bira sredstvo da bi to dobio. On je jak i neustrašiv, bez dlake na jeziku.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
NORA ROSI
Dok su moje potpetice udarale po mermerni pod ja sam ulazila u prepun klub ljudi.
Ovo nije bio samo još jedan klub gde se izlazilo, gde su ljudi dolazili da se vide sa društvom i da odmore glavu od svakodnevnih briga. Ovo je bio drugačija vrsta kluba.
Ovo je bio „Klub Požude".
Ovo je bilo mesto u kome su devojke prodavale tela muškarcima iz dva prosta razloga: zbog novca ili zbog zadovoljstva.
Ja sam bila ona koja će svoje telo prodati da bi mogla ćerki priuštiti operaciju.
Mogu me osuditi i da sam nemoralna devojka ili mi prišiti epitet „kurve", ali ja ću ovo uraditi jer ja sam majka.
Biti majka ne znači samo roditi dete i to je to, biti majka je nešto mnogo veće, komplikovanije, lepše.
Biti majka znači boriti se za svoje dete, podržavati ga i izvesti na pravi put. Pomoći mu kada padne i podržati kada uspe. Podići ga kada je na dnu i slaviti sa njim kada je na vrhu. Biti majka znači ne odustati od svog deteta zbog tuđim mišljenja i komentara već se još jače boriti za njega.
Dok sam tako sedela za jednim od stolova sa strane klupa i posmatrala ljude koji su igrali u ritmu muzike ili pričali primetila sam da je jedan muškarac ušao u klub.
Bio je visok i u crnom odelu koje je skrivalo njegovu kožu. Boja kose mi je bila nepoznata zbog loše osvetljenosti unutar kluba, ali mi se činilo da je bila u pitanju ili svetlo braon ili plava boja kose. Na ruci mu se presijavaji sat, a u mraku na licu su sijale oči.
Ležernim hodom je prišao šanku i naručio piće od ljubaznog konobara.
Ne znam šta me je privuklo da ga pogledam i zagledam njegov izgled, ali nešto jeste. Više od pet godina ja nisam pogledala ni jedno muško izuzev svog šefa koga ne gledam na način veći od poslovnog.
Muška ruka mi je nanela previše bola i patnje, ali i sreće i utehe da je to neverovatno.
-Gospođice, soba broj 10. - trgnula sam se kada sam osetila nečju ruku na ramenu, ali i čula muški glas.
Okrenula sam se prema izvoru glasa i ugledala čoveka, koji mi je po svemu sudeći izgledao kao obezbeđenje. Mada je na njegovoj crnoj majici koju je nosio to i pisalo velikim belim slovima.
Ponovo sam se vratila u prvobitni položaj i videla muškarca u odelu, koga sam do malo pre posmatrala da gleda u mene i rukom mi pokazuje da dođem.
Zatvorila sam oči, duboko udahnula na nos i izdahnula spremajući se da krenem. Spremajući se da odem u tu sobu i prodam svoje telo muškarcu u odelu zarad moje princeze, moje Sofi.
Drhtavim nogama sam hodala prema stepenicama koja su bila pored šanka.
Rukama sam se čvrsto držala za rukohvata stepenica plašeći se da će me noge izdati. Da će mi kolena početi klecati i da ću pasti.
