Ona je samo žena koja se bori za svoje dete i ne bira sredstvo da bi njemu pomogla. Ona je hrabra, jaka i borbena.
On je muškarac koji dobija sve što poželi i ne bira sredstvo da bi to dobio. On je jak i neustrašiv, bez dlake na jeziku.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
NORA ROSI
-Mama. - čula sam veseo glas svoje devojčice.
Već sam bila budna, samo nisam imala volju da ustanem iz kreveta, pa nisam imala volju da ustanem iz kreveta sve do sad.
Sela sam u polu sedeći položaj otvarajući svoje, i dalje po malo snene oči. Nisam lepo ni pogledala oko sebe, a ona se već našla u mom naručju.
-Dobro jutro, princezo. - princeza je moj nadimak za nju.
Ona je kao mala princeza koji je sišala na Zemlju iz neke bajke. Princeza koju je Bog poslao kod mene da mi bar malo ulepša život i izmami osmeh na lice.
-Jutro, mami.
-Gde je Ana? - čudi me da me je Ana nije probudila.
Obično me Ana budi kada noći kod mene, a i ne znam što me nije probudila kada znam da je zanima šta je bilo sinoć. Koga sam našla, šta i kako.
-Otišla je malo pre, ali rekla je da će da dođe oko 12 jer mora nešto da završi.
-A šta bi ti za doručak? - upitam je sa smeškom na licu i poljubim je u obraz.
Prvi jedan obraz, pa drugi, pa jedno oko, pa drugo oko.
-Palačinke! - vikne glasno podižući ruke.
-Može. Ajde idi se ti presvici i operi zube dok ja spremim.
-Važi. - i samo tako je skočila iz mog naručja i otišla prema svojoj sobi.
***
Nakon dva sata spremanja palačinki i čišćenja kuhinje u kojoj je nastao haos mogla sam da sednem.
Sada je dvanaest sati, što znači da bi svakog trenutka trebala da se pojavi Ana, a ja da odem do bolnice pa na posao.
Nakon što sam se uvukla u laganu suknju koja je bila malo iznad kolena i belu majicu uputila sam se prema dnevnoj sobi da vidim šta radi Sofia.
Sofi je sedela na krevetu u dnevnoj sobi i gledala neki crtani film. Smejala se dogodovštinama likova.
Zvona na vratima je zazvonilo tri puta što znači da je Ana došla.
Odmah sam krenula da joj otvorim vrata da ne bi čekala jer znam da postane nervozna kada nešto dugo čeka. Nestrpljiva je jako.
-Ćao. - odmah s vrati mi se bavila u naručje i u ruke mi gurnula nekoliko punih kesa.
Kese sam odnela u kuhinju i spustila ih na drveni sto. Nakon svega par sekundi došla je i Ana u kuhinju.
-Ne gledaj me tako. Hoću da pravim tortu.
-Ništa nisam rekla. - podigla sam ruke u vis da bi se odbranila od nje.
